Navodno jedan od najtajnovitijih centara za naučna istraživanja u Velikoj Britaniji je “Porton Daun”, a zadatak mu je da zaustavi sledeću pandemiju, piše BBC.
Novinar britanskog javnog servisa, koji je uspeo da poseti tu laboratoriju, naveo je da je za ulazak u nju potrebno da se prođu izrazito stroge mere zaštite.
Izvršna direktorka Agencije za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) prof. Dejm Dženi Heris, koja vodi te laboratorije, kaže da “kovid nije jednokratan slučaj”.
“Kažemo da je kovid bio najveći javnozdravstveni incident u ovom veku, ali ne mislim da iko od nas misli da će opet proći vek pre sledeće opasnosti”, dodaje ona.
Kombinacija klimatskih promena, urbanizacije i ljudi koji žive sve bliže životinjama potencijalni su izvor mnogih novih bolesti koje se prenose na ljude. Zato ova naučnica smatra da se suočavamo s “rastućom plimom rizika”.
BBC piše da se “Porton Daun” nalazi u elu Viltšajer, blizu Salsberija i da je jedno je od retkih mesta na svetu opremljenih za istraživanje nekih od najopasnijih virusa i bakterija koji postoje, a koji su smešteni u tamošnjim zamrzivačima.
Susedne zgrade uključuju Laboratoriju za nauku i tehnologiju odbrane, koja je deo Ministarstva odbrane, gde je potvrđeno da je nervni agens novičok korišćen u trovanjima u Salsberiju.
Iako je, kako se navodi, laboratorija za vakcine na brzinu izgrađena kao deo hitnog odgovora na kovid, kako su intenzivni zahtevi pandemije jenjavali, fokus se promenio, a novi centar za istraživanje vakcina usredsređen je na tri vrste pretnji: poznate infekcije s kojima se sve teže nositi, poput superbakterija otpornih na antibiotike, potencijalne pretnje koje bi mogle da prouzrokuju problem poput ptičjeg gripa i nove varijante kovida i na tzv. “bolest X”, znači neku nepredviđenu novu bolest, koja bi poput kovida mogla iznenaditi svet.
Naučnici iz telaboratorije, na primer, piše još BBC, a prenosi Večernji list, uočili su da bi jedna od varijanti omikrona mogla da zaobiđe deo zaštite koju pružaju vakcine protiv kovida, pa još uvek prate nove varijante uzgajajući ih u laboratoriju.
“A ako se nova bolest ipak pojavi”, dodaje prof Heris, “moramo je zaustaviti u najranijoj fazi”.
