Dve decenije su prošle otkako je ekscentrični doktor Gregori Haus šepajući ušetao u kabinet, razne operacione sale i sobu za magnetnu rezonancu, a ujedno i na TV ekrane.
Poput vikodina: Kako su se ljudi navukli na Hausa
Kada je prva epizoda Hausa emitovana, naša ideja o kvalitetnim televizijskim serijama počela je drastično da se menja, podseća Šon Kejn, jedna od urednica kulture australijskog Gardijana.
“Prikazivala se druga sezona ‘Žice’ (The Wire). Od ‘Ljudi sa Menhetna’ (Mad Men) su nas delile tri godine, od ‘Čiste hemije’ (Breaking Bad) četiri.“
“Haus je imao 24 epizode po sezoni, što znači da se serija prikazivala jednom nedeljno skoro pola godine, a danas je teško zamisliti seriju sa više od osam epizoda po sezoni.“
A u ono vreme, naročito u slučaju Hausa, kvantitet svakako nije negativno uticao na kvalitet.
Marko Stojanović, 34-godišnji specijalista transfuziolog, ne seća se tačnog trenutka kada se navukao na ovu medicinsku dramu, ali jasno pamti zbog čega je nastavio da je gleda.
“Prvo što me je privuklo seriji bio je svakako karakter glavnog lika, taj njegov neodoljivi sarkazam, smisao za humor, arogancija, surova iskrenost i odnos prema kolegama“, kaže Marko.
Iz sličnih razloga je seriju zavoleo i Vanja Dimić, 35-godišnji administrator osiguranja, koji je počeo da je gleda “još u vreme kanala Foks Lajf, EI CRT televizora i jedinog kablovskog provajdera u to vreme.“
“Dopalo mi se to što bez dlaka na jeziku priča sa svima, pa i s nadređenim, a ja u to vreme, buntovnik bez razloga, video sam u njemu nekog kvazi-idola“, kaže Vanja za BBC na srpskom.
Struktura serije, kao i genijalnosti Hausa kao lika, naterali su Vanju da, nakon nekoliko uhvaćenih epizoda na televiziji, ostatak serije završi na kompjuteru, u bržem tempu.
Medicinski ugao nije toliko privukao 27-godišnju dizajnerku Kristinu Ivanović, kada je pre skoro petnaest godina, kao jedva tinejdžerka, prvi put gledala Hausa.
“Nekako me je privukla detektivska strana cele priče. Pamtim da sam jedva čekala da bude na TV-u i da su uvek bile dve epizode zaredom“, kaže Kristina, koja je od tada, svih osam sezona serije pogledala barem četiri puta.
Hit na medicinskom fakultetu
Haus je svakako bio globalni popkulturni fenomen, a bio je veoma popularan, iz očiglednih razloga, među studentima medicine.
“Na fakultetu su nas oduvek učili o lekarskoj etici, odnosu lekara i pacijenta, ponašanju lekara prema članovima porodice, empatiji, dok kod Hausa nije postojalo apsolutno ništa od toga i mislim da je to ono što je privuklo većinu publike, pogotovo medicinare, jer je bilo pravo osveženje u odnosu na ranije serije poput ‘Urgentnog centra’ (ER)“, kaže Marko Stojanović.
Naravno, pored samog lika, buduće lekare najviše su okupirali medicinski zapleti u seriji.
“Sve te kompleksne medicinske dijagnoze, neka ekstremna i vrlo retka stanja i oboljenja, pa je tako za studente svaka epizoda bila izazov na neki način, da uz pomoć te oskudne anamneze u tih 45 minuta uspeju i sami da zaključe o čemu se radi, i da se zamisle da li bi im baš to palo na pamet“, kaže Marko.
I koliko god Haus bio genijalan (prema nekim podacima život je izgubilo svega osmoro pacijenata), nekada prosto nije bio u pravu.
“Bilo je i nekih nerealnih, netačnih, naučno-fantastičnih momenata, neke dijagnoze su mogle da se postave mnogo lakše, brže, uz neke jednostavnije procedure, ali opet većina toga je bila medicinsko relevantno“, tvrdi Marko.
Paralele sa Šerlokom Holmsom
“Kada sam seriju gledala kao malo starija skontala sam da je doktor Haus ustvari Šerlok Holms, pa mi onda i nije bilo čudno što toliko volim seriju“, kaže Kristina Ivanović, kojoj je Haus je bio jedina medical drama koju je gledala.
Pored očiglednih referenci, poput prezimena i karakternih osobina glavnog lika, razni drugi tragovi svako malo su iskakali tokom osam sezona serije.
Prvo, Holms i Haus dele adresu.
Holms živi na adresi 221B u ulici Bejker u Londonu, dok Haus takođe stanuje u ulici Bejker u Nju Džerziju, u zgradi broj 221, stan B.
Holmsov saputnik u avanturama je doktor Džon Votson, a Hausov doktor Džejms Vilson.
Tu je i šepanje, mada je ovde došlo do rokade.
U prvim avanturama Šerloka Holmsa, Votson je taj koji šepa zbog rana koje je zadobio kao vojni lekar u Avganistanu.
Opijati nisu strani Holmsu, koji je u različitim pričama umeo da uživa u kokainu i morfijumu, praksa koju je dr Votson strogo osuđivao.
Hausova zavisnost od Vikodina, analgetika koji uzima zbog bola u nozi, stvorila mu je gomilu problema na privatnom i poslovnom planu.
Obojica su muzikalni.
Holms koji je, tokom dubokog razmišljanja, često uzimao violinu ruke, dok bi Haus svirao gitaru ili sedao za klavir.
Čak obojica imaju svog Morijartija.
Iako u delima Artura Konana Dojla Morijarti ima veći ulogu, Hausov Morijarti takođe uspeva da ostavi traga u životu doktora.
Hausove životne lekcije
Haus ima običaj da priča u metaforama, napravi neko samo njemu razumljivo poređenje, a potom izađe iz kabineta, ostavivši pacijenta usred pregleda, i uleti u operacionu salu ne bi li prekinuo intervenciju i spasio život.
Hausove izreke su bile toliko popularne da je tokom emitovanja serije bila aktuelna Fejsbuk stranica koja je svakog dana izbacivala jednu novu Hausovu mudrost.
Ali koja je omiljena izreka među fanovima?
“Osim medicinske terminologije, urezalo mi se mnogo više od nekoliko citata, a jedan se izdvojio – ‘Osnovna istina o ljudima je da svi lažu. Jedina varijabla je o čemu’ (It's a basic truth of human condition that everybody lies. The only variable is about what)“, kaže Vanja Dimić, koji je i istetovirao ovu Hausovu mudrost.
To je omiljena izreka i Marka Stojanovića, a i Kristine Ivanović.
“I – ‘nikada nije lupus’ (It’s never lupus)“, dodaje Kristina.
Jer nikada i nije bio.
Osim jednom, u osmoj epizodi četvrte sezone, kada je i sam Haus rekao da je “konačno Lupus“.
Ali eto, to je tako retko, da je na nivou statističke greške.
Međutim, i pored kul citata za tetovaže, šolje i majice, fanovi su mogli mnogo toga da nauče od Hausa.
“Serija može mnogo da vas nauči o međuljudskim odnosima, koliko je danas vredno u životu imati prava, iskrena prijateljstva, dok je lekare uvek podsećala koliko je plemenito naše zvanje, koliko je bitna borba za istinu, borba za svakog pacijenta“, kaže Marko.
Vanja kaže da je “Haus generalno kreten, loš prijatelj, očajan partner, zavisnik s dozvolom da se drogira Vikodinom”.
“Naučio me je da ne razmišljam o drogama ni na koji način, pa ni o lekovima koji mogu prouzrokovati zavisnost.
“Ali pre svega, naučio me je da sagledam situaciju i iz drugog ugla, da ne mogu sve da znam i kad mislim da znam sve.“
A i ne bi bilo loše imati Hausa na poslu, u nekoj formi, i određenoj dozi.
“Jednom sam navela lik doktora Hausa kao dobrog lidera tima“, Kaže Kristina.
“Definitivno ima deo njegovog karaktera koji jeste dobar u liderstvu, tipa kako navodi tim na kreativno razmišljanje i pristup problemu.“
“A naravno naučila sam i mnoooooooogo o medicini, pa tako kad neko spomene neku bolest i ja kažem da znam šta je to, uvek sledi i objašnjenje u vidu ‘Pa pogledala sam Hausa sto puta’.”
Hausovi naslednici
Haus je bila jedna od serija koja je popularizovala koncept antiheroja na TV ekranima.
Publika više nije želela da gleda samo heroine i dobre momke, već nekoga ko bi se često klackao na ivici zakona i držao se neuobičajenog moralnog kodeksa.
Tako smo dobili Voltera Vajta, Dona Drejpera, Dekstera, glavne likove nekih od najvećih serija sa početka milenijuma.
Ipak, postojale su serije koje, ako nisu u potpunosti kopirale formulu Hausa, onda su se makar trudile da budu njegovi duhovni naslednici.
Možda najočigledniji primer je serija “Laži me” (Lie to me) u kojoj Tim Rot glumi doktora Kala Lajtmena, stručnjaka u oblasti neverbalne komunikacije, koji sa svojim timom pomaže policiji u istragama koristeći se primenjenom psihologijom i interpretirajući mikro i facijalne ekspresije i govor tela.
Čak se i Hju Lori vratio ulozi doktora u seriji “Čens” (Chance), kao forenzički neuropsihijatar Eldon Čens koji upadne u vrtlog policijske korupcije, manipulacije i zlostavljanja.
Nažalost, serija Čens je otkazana posle samo dve sezone.
Poneki gledaoci umeju da kažu da je serija The Good Doctor, o mladom autističnom hirurgu Šonu Marfiju (Fredi Hajmor), delimično duhovni naslednik Hausa.
Stavimo jak akcenat na ono “delimično“.
Poslednji slučaj: Dvanaest godina kasnije
Oni koji su gledali, znaju kako je genijalan bio kraj serije.
Haus je prvo lažirao sopstvenu smrt (još jedna paralela sa čuvenim londonskim detektivom), a potom uz pesmu Keep Me In Your Heart Vorena Zevona ostavio prigodan suvenir svakome ko mu je, za života, nešto značio.
Zatim su se on i Vilson na motorima odvezli u odjavnu špicu.
I danas, dvanaest godina od finalne epizode, iako potpomognut štapom, Haus i dalje čvrsto stoji na zemlji.
“S obzirom na to da smo je supruga i ja, pre nekih godinu dana, izbindžovali za otprilike mesec i po, rekao bih da se, uz svega nekoliko serija, ova drama drži odlično“, smatra Vanja Dimić.
“Verujem da medicinske drame, iako je Haus sve samo ne primarno medicinska drama, mogu da ostanu relevantne dugo, jer se medicina kao takva ne menja previše, da izuzmemo činjenicu da Srbija i dan-danas nema tu tehnologiju kakvu je omalena bolnica iz Nju Džerzija imala 2004. godine.“
Iako joj je kao velikoj ljubiteljki teško da se distancira, Kristina Ivanović takođe smatra da Hausu godine ne mogu ništa.
“Haus je meni comfort show kojem se uvek vraćam i sa uživanjem gledam.“
Takođe, zahvaljujući striming servisiama, Haus ovih dana regrutuje armiju novih gledalaca, od kojih se neki nisu ni rodili kada je serija počela da se emituje na televiziji.
Sudeći prema TikTokovima, Generacija Z obožava Hausa jednako kao bilo koja druga.
Čak je i tvorac serije Dejvid Šor u nedavnom intervjuu za portal Entertainment Weekly izjavio da ne bi rekao “Ne“ nekom nastavku Hausa, ali da mora da postoji dobra priča.
I to je slamka za koju ja, a verujem i većina fanova, odlučuje da se drži.
U slučaju da ne dođe do nastavka, pa, i dalje imamo osam sezona sa 177 epizoda.
A to je dosta Hausa.
Izvor: Uroš Dimitrijević – BBC
