Američki predsjednik Donald Tramp pristao je na dvonedeljno primirje sa Iranom, manje od dva sata pre roka koji je Teheranu dao da ponovo otvori Hormuški moreuz ili se suoči sa razornim napadima na svoju civilnu infrastrukturu.
Ta objava od utorka uveče predstavlja nagli zaokret u odnosu na njegovo vanredno upozorenje ranije tog dana, kada je rekao da će „cela civilizacija večeras umreti“ ako se njegovi zahtevi ne ispune. Zapovednik pakistanske vojske, feldmaršal Asim Munir, i premijer Shehbaz Sharif pomogli su u posredovanju primirja.
Šarif je u objavi na mreži X rekao da je pozvao iransku i američku delegaciju na sastanak u Islamabadu u petak.
Dogovor u poslednjem trenutku bio je uslovljen iranskim pristankom da privremeno zaustavi blokadu snabdevanja naftom i gasom kroz moreuz, rekao je Tramp. Taj plovni put obično opslužuje oko petinu globalnih isporuka nafte.
Iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi u izjavi je rekao da će Teheran prekinuti protivnapade i obezbediti siguran prolaz kroz moreuz ako napadi na njega prestanu.
„Ovo će biti dvostrani PREKID VATRE!“ napisao je Tramp na svojoj platformi Truth Social. „Razlog tome je što smo već ispunili i premašili sve vojne ciljeve i veoma smo napredovali ka konačnom sporazumu o dugoročnom MIRU sa Iranom i MIRU na Bliskom istoku.“
Iransko Vrhovno veće za nacionalnu bezbednost prikazalo je sporazum kao pobedu nad SAD-om, tvrdeći da je Tramp prihvatio iranske uslove za prekid neprijateljstava.
Tramp je francuskoj novinskoj agenciji agenciji France-Presse rekao da je to „potpuna i apsolutna pobeda“.
„Potpuna i apsolutna pobeda. Sto posto. Nema sumnje u to“, rekao je Tramp kada su ga pitali da li primirje smatra pobedom. Kasnije je na Truth Socialu napisao: „Veliki dan za svetski mir! Iran to želi, dosta im je! Isto tako i svima ostalima!“
Iran bi mogao započeti proces obnove, a SAD bi pomogao u jačanju saobraćaja kroz Hormuški moreuz, dodao je.
Rat, koji je sada u šestoj nedelji, odneo je više od 5000 života u skoro dvanaest zemalja, uključujući više od 1600 civila u Iranu, prema podacima vladinih izvora i organizacija za ljudska prava.
Izvor upoznat sa razgovorima izrazio je oprez povodom dvonedeljnog primirja, rekavši da američka strana veruje da Iran možda pokušava da kupi vreme. To je „vežba izgradnje poverenja“, rekao je izvor.
Primirje uslovljeno ponovnim otvaranjem moreuza
Izrael je podržao odluku o obustavi napada na Iran na dvonedeljni period, saopštio je kabinet premijera Benjamina Netanyahua. Primirje se ne odnosi na Liban, dodaje se, što je u očiglednoj suprotnosti sa komentarima pakistanskog premijera Šarifa, koji je ranije rekao da sporazum uključuje prekid izraelske kampanje u Libanu.
Libanska državna novinska agencija National News Agency izvestila je o nastavku izraelskih napada širom južnog Libana, uključujući artiljerijsko granatiranje i vazdušni napad u zoru na zgradu u blizini bolnice, u kojem su poginule četiri osobe. Takođe je izvestila o napadima na više drugih gradova i na medicinski punkt, u kojima je bilo povređenih.
Nije odmah bilo jasno koliko brzo će primirje stupiti na snagu na drugim mestima. Izraelski mediji su naveli da će početi nakon što Iran ponovo otvori moreuz, kao i da Izrael očekuje nastavak iranskih napada u međuvremenu.
Irački Islamski otpor takođe je saopštio da će obustaviti operacije u Iraku i širom regiona na dve nedelje.
Više od sat vremena nakon Trampove objave, izraelska vojska je saopštila da je identifikovala projektile lansirane iz Irana, a eksplozije presretnutih projektila mogle su se čuti u Tel Aviv. Zemlje Persijskog zaliva, uključujući Kuvajt, Bahrein, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, takođe su izdale gotovo istovremena upozorenja i aktivirale protivvazdušnu odbranu.
Izraelski mediji su naveli da njihova vojska uzvraća udare na lansirne pozicije u Iranu.
Tramp, koji je poslednjih nedelja uputio niz pretnji, a zatim se povlačio, rekao je da ga je napredak između dve strane podstakao da pristane na prekid vatre. Naveo je da je Iran izneo predlog od 10 tačaka koji predstavlja „izvodljivu osnovu“ za pregovore i da očekuje da će sporazum biti „finalizovan i zaključen“ tokom dve nedelje.
Tramp je kasnije rekao za AFP: „Imamo sporazum od 15 tačaka, o kojem je većina stvari već dogovorena. Videćemo šta će se desiti. Videćemo da li će do toga doći.“
Tržišta su reagovala s olakšanjem – cene nafte su pale, akcije porasle, a dolar oslabio u azijskoj trgovini, podstaknuti nadom da bi promet kroz moreuz mogao biti nastavljen.
Svetski lideri su takođe pozdravili prekid vatre, a australijska vlada je istakla da „što duže rat traje, to će veći biti uticaj na globalnu ekonomiju i veća će biti ljudska cena“.
Pristankom na prekid vatre, Tramp možda pokazuje svest da rat – koji je izrazito nepopularan u mnogim delovima SAD – traje duže nego što je očekivao, navode analitičari.
„Poslednjih nekoliko dana videli smo predsednika Trampa kako pokušava da pronađe način da se američka vojska povuče iz rata sa Iranom, ali i da to predstavi kao neku vrstu pobede za SAD“, rekla je Jessica Genauer, direktorka Instituta za javnu politiku na Univerzitetu Novi Južni Vels.
Nagli preokret
Trampova objava zaokružila je buran dan, obeležen njegovom pretnjom da će uništiti svaki most i elektranu u Iranu ako Teheran ne otvori moreuz. To je uznemirilo svetske lidere, potreslo globalna tržišta i izazvalo široke osude, uključujući kritike čelnika Ujedinjenih nacija i pape Lea.
Neki stručnjaci za međunarodno pravo rekli su da bi neselektivni napadi na civilnu infrastrukturu mogli predstavljati ratni zločin.
Zatvaranje Hormuškog moreuza naglo je povećalo cene nafte, podižući rizik od globalnog ekonomskog pada ili čak recesije. Američka Uprava za energetske informacije ranije je upozorila da bi cene goriva mogle nastaviti da rastu mesecima čak i nakon ponovnog otvaranja moreuza.
Uz jačanje američke kampanje za međuizbore, Trampov rejting je pao na najniži nivo do sada, dovodeći njegovu Republikansku stranku u rizik da izgubi tesnu većinu u Kongresu. Ankete pokazuju da se značajna većina Amerikanaca protivi ratu i da je frustrirana rastom cena benzina.
Kako se bližio Trampov rok u 20 časova po istočnoameričkom vremenu (02:00 u sredu po srednjoevropskom vremenu), američki i izraelski napadi na Iran su se pojačali, gađajući železničke i drumske mostove, aerodrom i petrohemijsko postrojenje. Američke snage su napale ciljeve na ostrvu Kharg, gde se nalazi glavni iranski terminal za izvoz nafte.
