Francuski vojni avion nadleteo Niger. Različite verzije događaja iz Pariza i Nijameja. Pučisti u Nigeru tvrde da je Francuska izvela “akciju oslobađanja terorista”. Pariz dematuje tu verziju, tvrdeći da je prelet odavno dogovoren sa oružanim snagama Nigera. Na pomolu pobuna Tuarega.
Predsednička garda Nigera, koja je sa vlasti svrgnula predsednika Muhameda Bazuma, oglasila je uzbunu pošto se nad teritorijom te države pojavio francuski transportni avion A-400M, čija misija, i posle tvrdnji iz Nijameja i demantija Pariza, ostaje nerasvetljena.
“Francuski vojni avion je poleteo i Ndžamene u Čadu i u vazdušnom prostoru Nigera leteo je od 6:39 do 11.15 časova… Ovako su francuske snage radile i kada su podržavali svoje terorističke saveznike u Maliju”, tvrde pučisti u Nijameju.
Gde je leteo A-400M
Vlasti u Parizu su, nedugo posle, potvrdile da je vojni avion leteo iznad Nigera, tvrdeći da su let odobrile oružane snage te države, te da “nisu oslobođeni bilo kakvi teroristi”.
Drugi deo dematija odnosi se na tvrdnju pučista da su francuske snage iz zatvora, nedavno, oslobodile 16 lidera teorističkih grupa, koji su u junu uhapšeni tokom zajedničke operacije snaga iz Malija i Nigera.
Lideri vojnog udara u Nijameju tvrde da su Francuzi oslobodili osobe koje su, navodno, planirale napade na snage Nigera, Malija i Burkine Faso, kao i da su francuske snage napale položaje Nacionalne garde nedaleko od rudnika zlata Samira, koji je pod koncesijom dve kanadske kompanije.
Pobuna Tuarega
Optužbe na račun Pariza vremenski su se podudarile sa najavom nekadašnjeg lidera pubunjenika u Nigeru, Rise Ag Bule, da je formirao pokret koji će se zalagati za povratak na vlast predsednika Mohameda Bazuma.
Tuareg u uniformi vojske Malija
“Niger je žrtva tragedije koju su orkestrirali ljudi zaduženi da ga brane”, tvrdi Ag Bule, što suštinski predstavlja prvu naznaku otpora vojnim vlastima unutar te države.
Njegovom pokretu, navodno, pridružilo se još nekoliko istaknutih pojedinaca iz Nigera, čija imena, zbog bezbednosti, nisu objavljena.
Ag Bula je u dva navrata, od 1990. do 1995. i 2005. do 2007. godine, vodio pobunu Tuarega u Nigeru, posle kojih je dogovorena integracija ovog plemena u politički sistem te države. Jedno vreme je bio i ministar turizma, ali i osuđen na smrt zbog optužbi da je učestvovao u ubistvu jednog lokalnog političara.
U Nigeru živi oko 2,5 miliona Tuarega, odnosno 12 odsto od ukupnog broja stanovnika, pod čijom se kontrolom nalaze ključni putevi na severu zemlje uključujući i granicu prema Libiji.
Moguća pobuna na severu države i pritisak Ekovasa, vojno-političkog saveza koji okuplja 15 država zapadne Afrike, doveli su suštinski do stvaranja neformalnog udruživanja Nigera, Burkine Faso i Malija, u kojima su vlast preuzeli pučisti.
Ultimatum Ekovasa liderima vojnog udara u Nigeru da na vlast vrate izabranog predsednika ili se suoče sa vojnom intervencijom je istekao još početkom sedmice, ali se zemlje predvođene Nigerijom nisu odlučile na akciju, mahom zbog unutrašnjih otpora u toj državi.
Na ulicama Nigera
Nigerijske vlasti su se hvalile da mogu da obezbede polovinu od oko 25.000 vojnika, koliko se smatra dovoljnim da pregaze pučiste u Nigeru, dok bi preostale snage mobilisali Senegal, Benin i Obala Slonovače.
Francuska, pak, smatra da je za uspeh vojne intervencije potrebno dvostruko više, odnosno 50.000 vojnika.
Protiv vojne akcije jasno su se izjasnili Čad i Alžir, koji je naveo da bi intervencija izazvala talas nepredividih događaja, kao da bi grupe radikalnih islamista jedino profitirale od mogućih sukoba.
Revolt mladih zbog siromaštva i francuskog uticaja
Puč u Nigeru u najvećoj meri rezultat je neokolonijalnog odnosa Pariza i afričkih država, ali i nedostatka jasne strategije Evropske unije prema tom kontinentu, smatraju veterani francuske diplomatije.
Francuski vojnici u Nigeru
Bivši francuski ambasador u SAD i Ujedinjenim nacijama, Žerar Arud rekao je dnevniku “Poan” da deo razloga za bunt protiv Francuske leži i u “revoltu mladih” protiv Pariza i vlasti koje smatraju “francuskim pudlicama”. U kombinaciji sa naglim porastom broja stanovnika i stravičnim siromaštvom, taj bes je lako razumljiv, tvrdi francuski diplomata.
Francuski uticaj u regionu Sahel traje tri veka, od kada su Francuzi kolonizovali veći deo država u tom regionu. Kada su afričke države 1960. godine proglasile nezavisnost, nisu u potpunosti prekinule zavisnost od Pariza, koji je, pak, u poslednjih desetak godina pokrenuo nekoliko vojnih operacija protiv radikalnih islamista.
Posle izvesnog vremena, francuski vojnici koji su u prvo vreme pozdravljani kao oslobodioci, postajali su okupatori, a nekada razjedinjene snage radikalnih islamista, vremenom su se grupisale.
Zbog toga, francuske akcije protiv Al kaide i Islamske države, su uprkos velikom trudu vojnika, donele rezultate koji se, suštinski kose s prvobitnim ciljevima – umesto uništenja tih grupa, njihov uticaj je porastao.
Nigerija spremna za intervenciju
Veterani diplomatije smatraju da bi se stanje u Nigeru moglo nazvati “francuskim Avganistanom”, kao i da bi vlasti u Parizu, konačno, morale afričke države da tretiraju kao suverene države.
Francuski predsednik Emanuel Makron je prošle godine najavio fazno povlačenje oko 1.500 vojnika iz Nigera, ali je njegov plan definisan prekasno, jer su prvo Mali, a zatim i nove vlasti u Nijameju praktično proterali tamošnje kontigente Legije stranaca.
Osim Francuske, baze u Nigeru imale su Italija i Nemačka, pa stručnjaci smatraju da bi čitava Evropska unija morala da redefiniše politiku prema ovom regionu i odnose, namesto vojsci, ostavi na volju diplomatama i kompanijama.
Sjedinjene Američke Države u Nigeru u dve baze imaju još 1.100 vojnika, koji su se prethodnih godina hvatali u koštac sa radikalnim islamistima. Posle svrgavanja predsednika Bazuma, Pentagon je rekao da nema nameru da povlači vojnike iz ove države.
