Muzej Metropoliten verovatno je ozbiljno povezan sa trgovcima umetninama na crnom tržištu. Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara proučavao je više od 1.000 artefakata smeštenih u Muzeju. Novinari smatraju da Metropoliten poseduje veliki broj opljačkanih artefakata, mada ovakvi podaci nisu potpuna novost.
Popularni „Met“ je već nekoliko meseci u centru pažnje javnosti kada su u pitanju ukradeni artefakti i reputacija ove institucije može ozbiljno biti urušena, prenosi thecollector.com.
Muzej je jedan od najvećih i najpoznatijih muzeja na svetu. Ali u poslednje vreme, gubi ugled kad je reč o antikvitetima i validnosti njihovog porekla. Novinarska organizacija (ICIJ) već duže vreme proučava ovu problematiku. Najveći broj „problematičnih“ eksponata dolazi iz Kambodže.
Novinari takođe postavljaju i pitanja među kojima je ono – da li njujorški umetnički centar zaista zaslužuje da to i bude. Takođe, postavlja se pitanje porekla svih umetničkih dela u Muzeju.
Od 1.109 ukradenih artefakata, 309 je izloženo u Muzeju. Postoji i artefakt iz Nepala koji je bio važan za tamošnje lokalno stanovništvo.
Među eksponatima je i statua Šredara Višnua, hinduističkog boga zaštitnika. Potiče iz sela Bungmati u Nepalu. Trudnice u bolovima dolazile su do statue po pomoć, kako bi bile bezbedne, a dete zdravo.
Odjednom je ta tradicija prekinuta – početkom osamdesetih godina prošlog veka lopovi su uklonili statuu.
„Stalno smo se nadali da će statua biti vraćena, ali nikada nije“, rekao je meštanin Buda Ratna Tuladar.
Izgubljena statua identifikovana je preko anonimnog Fejsbuk profila, proputovala je pola sveta, i konačno bi joj se možda moglo ući u trag.
Bogati američki pokrovitelj i kolekcionar poklonio je statuu Metropoliten muzeju umetnosti u Njujorku. Statua je bila u Muzeju tri decenije, a onda se prikaz ovog eksponata pojavio na Fejsbuk profilu pod imenom „Izgubljena umetnost Nepala“.
Iako je muzej uklonio statuu iz svoje kolekcije, šteta za građane Nepala je već učinjena.
Statua je bila važan deo verskog obreda i festivala u Nepalu. Kada se artefakti ukradu, sve to prestaje.
„Svaka ukradena statua šteti našoj kulturi. Naša tradicija bledi i na kraju, neke stvari bivaju zaboravljene”, rekao je Rošan Mišra, volonter u kampanji za oporavak nepalske baštine.
Ovo nije jedini primer. Metropoliten muzej je povezan sa mnogim sumnjivim ličnostima u svetu umetnosti.
Postoji 77 ili više artefakata povezanih sa Subašom Kapurom.
Indijski sud ga je osudio na 10 godina zatvora zbog trgovine antikom.
Takođe, tu je Džonatan Rozen, koji je nekada posedovao oko 800 artefakata koji se sada nalaze u kolekciji Muzeja. Rozen je deo trgovine antikom na italijanskom tržištu.
Na listi je još imena, informacija je ugledala svetlost dana, i očekuje se zvanična reakcija nadležnih u Metropolitenu.
„Metropoliten ima sve”
Muzej umetnosti Metropoliten u Njujorku otvoren je 1880. godine, mnogo posle muzeja u Parizu i Londonu. Počeo je kupovinom 174 slike, što je instituciju stavljalo daleko od nivoa, na primer, Galerije Luvra, koji je već imao na hiljade umetničkih dela, od kojih su mnoga nasleđena iz kolonijalnih vremena.
S druge strane, šezdesetih godina prošlog veka, najveći muzej u Severnoj Americi je još uvek kupovao eksponate.
Kako prenosi Gardijan, rukovodstvo je intenzivno bilo u potrazi za novim predmetima, uz „opušteniji pristup“, što znači da se povremeno čak prihvatao i otkup krijumčarenih antikviteta.
Za vreme mandata tadašnjeg direktora, Tomasa Hovinga, „Met“ je krenuo u intenzivnu kupovinu u pokušaju da napravi kolekciju antikviteta koja bi mogla da parira rivalima u Londonu i Parizu.
Tokom narednih decenija, ustanova je punila svoje hale i skladišta blagom iz Grčke, Italije, Egipta, Indije, Kambodže i šire.
„Nijedna decenija bilo koje civilizacije koja je živela na Zemlji nije propuštena da bude predstavljena nekim vrednim komadom“, pisao je kasnije Hoving o rezultatima rada koji je započeo i dodao: „Met ima sve.“
Danas su vlade, službenici za sprovođenje zakona i istraživači povezivali sve veći broj relikvija Metropolitena sa pljačkašima i trgovcima na crnom tržištu.
Dok je sam muzej dobrovoljno vratio neke predmete, tužioci su zaplenili druge.
Novinari su pregledali muzejski katalog i pronašli 1.109 komada – od kojih za manje od polovine imaju, kako navode – dokaze o tome kako su nelegalno napustili svoju zemlju porekla, i koji su prethodno bili u vlasništvu ljudi optuženih ili osuđenih za zločine krijumčarenja umetninama. Trenutno je i dalje izloženo 309 eksponata koji su „pod znakom pitanja“.
