Kao osvetu za velike grehe stanovništva, a pritom su neki govorili o pijanstvu i nerazboritom razmetanju bogatstvom, drugi o aroganciji i bezbožnosti, naselje na ostrvu navodno je progutalo Severno more tokom velike oluje 1362. godine, te više nikad nije izronilo na površinu, piše britanski Times.
Vekovima se nije znalo koliko je istine u tim pričama, a neki skeptični istoričari su se pitali da li je Rungholt uopšte postojao. Međutim, sada su ostaci “severne Atlantide” po prvi put sveobuhvatno mapirani u ravničarskom mulju Vadenskog mora, udaljenom oko 16 kilometara od zapadne obale pokrajine Šlesvig-Holštajn na severu Nemačke.
Arheolozi predvođeni grupom sa Univerziteta Kristian-Albreht u Kielu mapirali su to mesto geofizičkim istraživanjem i na temelju serije uzoraka otkrili dva kilometra dugačak lanac srednjevekovnih humaka razasutih oko onoga što je sada malo ostrvo poznato kao Sudfal.
Otkrića su opisana u časopisu Plos One, a govori se o lociranju temelja velike crkve, dimenzija 40 x 15 metara, kao i odvodnih kanala te luke za koje se čini da su bili regulisani jednim od najvećih sistema drvenih plimnih vrata poznatih u Evropi u ovom razdoblju. Mogu se uporediti sa onima u srednjovekovnom Roterdamu.
Najnovija spoznaja predstavlja posthumnu pobedu za pokojnog Andreasa Buša, samoukog lokalnog farmera i istoričara amatera, koji je prvi pronašao lokaciju Rungholta kada je mulj počeo da isplivava ranih 1920-tih. Ispod plimnih ravni istraživači su zapravo pronašli nasip debljine oko 35 metara s veštačkim malim brežuljcima poznatima kao terps, čija je svrha da drži zgrade iznad vode u slučaju poplave.
Čini se da je Rungholt bio prilično prosperitetno mesto prema standardima svog vremena. Prvi su ga naselili ljudi s Frizijskog kopna otprilike u 8. veku, a ostrvo je pretvoreno u utvrdu protiv mora, sa zaleđem kultivisanih močvara ispresecanih s nekoliko desetina odvodnih jaraka. Pređašnja otkrića sugerišu da su trgovci kupovali keramiku, metalni nakit i oružje čak iz Flandrije, ali i Španije.
Ipak, ni njihova domišjatost niti bogatstvo nisu bili dovoljni da ih zaštite od ‘velike poplave‘ 1362. kada je katastrofalna oluja progutala Rungholt zajedno s 150.000 hektara, pri čemu je živote izgubilo hiljade ljudi, a obala je pomaknuta za otprilike 24 kilometra prema istoku.
Sie war seit 1362 vermisst – jetzt hat ein Gemeinschaftsprojekt der @uni_mainz, der @kieluni, des #ZBSA und des #ALSH die untergegangene Kirche von #Rungholt im nordfriesischen Wattenmeer lokalisiert. Mehr: https://t.co/DyibtehKqy #Archäologie #Wattemeer pic.twitter.com/XpfUDnnZp7
— Cluster ROOTS (@ClusterRoots) May 23, 2023