Tereza Zamit Lupi otkrila je tragove šivanja tokom rutinskog proučavanja egipatskog papirusa
Nova otkrića stručnjaka sa Univerziteta u Gracu ukazuju da je proizvodnja prvih knjiga možda počela stotinama godina ranije nego što se mislilo.
Austrijska restauratorka Tereza Zamit Lupi otkrila je tragove šivanja tokom rutinskog proučavanja egipatskog papirusa, saopštio je Univerzitet u Gracu. Fragment datira iz 3. veka pre nove ere. To znači da je metoda šivenja, nezaobilazna alatka svakog knjigovezačkog konzervatora-restauratora, 400 godina starija od najstarijih poznatih dokaza o uvezenim knjigama, koji datiraju od 150. do 250. godine nove ere i čuvaju se u bibliotekama u Londonu i Dablinu.
Komad papirusa, dimenzija 15 puta 25 centimetara, pronađen je na nekropoli u blizini današnjeg egipatskog grada Al-Hiba, a donet je u Grac još 1904. godine.
Naučnici sa Univerziteta u Gracu tvrdili su da je dupli list iz sveske zapravo priznanica od poreza na pivo i ulje i napisana je na grčkom.
Korišćen je kao deo omotača mumije.
Zamit Lupi je tokom restauratorskih radova primetila parče konca, pregib na sredini fragmenta, zatim rupe za šavove i jasno definisane ivice teksta, što ukazuje da se radi o listu iz kodeksa, a ne o svitku.
Kodeks je najstariji oblik knjige – prvo diptih, zatim poliptih, dve ili više voštanih ploča spojenih kožnim gajtanom na kome se pisalo. Kasnije je knjiga pisana na pergamentu ili papiru počela da se naziva kodeksom. Prvi kodeksi nastali su u 1. veku i bili su namenjeni za školsku upotrebu i prepisivanje književnih dela i služili su za računske svrhe.
“Kao konzervator, moram da kažem da je izvanredan osećaj kada naiđete na ovakvo otkriće i znate da možete da doprinesete novim informacijama o istoriji nastanka knjiga“, rekao je austrijski stručnjak poreklom sa Malte.
Na jesen Univerzitet u Gracu planira da organizuje međunarodnu konferenciju na kojoj će predstaviti nova saznanja i o njima razgovarati sa kolegama iz celog sveta.