Kao prva aktuelna šefica izvršne vlasti EU koja se kandidovala za drugi mandat posle Baroza 2009. godine, Ursula fon der Lajen veruje da može sebi da priušti da preskoči debate do poslednjeg trenutka
Ursula fon der Lajen je postala predsednica Evropske komisije u zakulisnom dogovoru 2019. godine bez suočavanja sa evropskim biračima. Sada se skoro bez kampanje kandiduje za reizbor.
Bivša nemačka ministarka odbrane (65) izabrana je prošlog meseca bez protivljenja za glavnog kandidata Evropske narodne partije (EPP) desnog centra za izbore za Evropski parlament 6-9. juna, iako ne planira da zauzme mesto u zakonodavnom telu EU. Od tada izbegava medijska pitanja koliko je to bilo moguće i odbija da učestvuje u javnoj debati sa drugim kandidatima.
Zbog toga je, piše “Gardijan”, dobila titulu “nevidljivog kandidata”.
“Ursula fon der Lajen tvrdi da brani evropsku demokratiju, ali je odbila da se kandiduje na izborima za Evropski parlament i nije uspela da razjasni da li će učestvovati u nekoj od izbornih debata”, rekao je holandski poslanik Bas Eikhout, jedan od vodećih kandidata Zelenih.
Njena “stidljivost” je barem delimično posledica skandala političkog kronizma koji joj zaklanja put ka drugom “krunisanju”. Naime, Fon der Lajenova je postavila nemačkog poslanika Markusa Pipera za prvog izaslanika Evropske komisije za mala i srednja preduzeća, iako je, kako se navodi, imao niže ocene nezavisne komisije za izbor od dve kandidatkinje za visoko plaćenu poziciju.
Nakon poziva Evropskog parlamenta da se poništi kontroverzno imenovanje, Piper je podneo ostavku u ponedeljak, nekoliko sati pre nego što je trebalo da preuzme posao od 17.000 evra mesečno.
Naravno, okrivio je francuskog komesara za unutrašnje tržište Tijerija Bretona, jednog od četvorice kritičara, da je malim preduzećima zagorčao život. Dok je njegov odlazak bio pokušaj da se podvuče crta ispod afere, Fon der Lajenova će se suočiti sa mučnim pitanjima o očiglednom favorizovanju čim se pojavi u javnosti.
Što se tiče političkih skandala ili proklizavanja, “Pipergejt” se rangira kao prilično mali potres na Rihterovoj skali.
Pokušaji medija da prozovu Fon der Lajenovu zbog razmene tekstualnih poruka sa izvršnim direktorom farmaceutskog giganta “Fajzer” na vrhuncu pandemije kovida, dok se EU borila da nabavi ogromne količine vakcina, naišli su na njeno odbijanje da otkrije sadržaj SMS-ova.
Kako navodi “Gardijan”, ovi problemi nisu jedini razlog zbog kojeg se Fon der Lajenova uglavnom krila otkako je zvanično pokrenula svoju kampanju ranije ovog meseca u Atini.
Kao prva aktuelna šefica izvršne vlasti EU koja se kandidovala za drugi mandat posle Žozea Manuela Baroza 2009. godine, ona veruje da može sebi da priušti da preskoči debate do poslednjeg trenutka. Naročito zato što proevropska EPP udobno vodi u svim panevropskim istraživanjima javnog mnjenja, uprkos porastu podrške krajnjoj desnici.
Budući da je njen tim za kampanju tek počeo da radi, sve ukazuje na minimalističku kampanju oko tema očuvanja bezbednosti i prosperiteta od populista i ekstremista sa obe strane, pri čemu je Fon der Lajenova prikazana kao stabilna ruka na evropskom kormilu u teškim geopolitičkim morima.
Cinična strategija kampanje je da se maksimalno iskoriste prednosti njene pozicije i ignorišu rivali. Zašto se pojaviti da vas napadaju ljuti evroskeptici, dosadni Zeleni ili veći levičari pred malom televizijskom i onlajn publikom kada možete da skupljate prilike za fotografisanje razgovarajući o iranskom raketnom napadu na Izrael sa svetskim liderima ili sečete vrpce na infrastrukturnim projektima koje finansira EU?
“Ona je dobra u debatama, ali iskreno, zašto rizikovati?”, rekao je insajder EPP.
Najglasnije zamerke na račun “nevidljivosti” Fon der Lajenove stižu iz redova proevropskih Zelenih i liberalnih centrista za koje se predviđa da će izgubiti najviše mesta u parlamentu.
Ali, izbori za Evropski parlament su čudna zver. Oni više liče na 27 nacionalnih izbora na kojima mnogi vide besplatnu priliku da svojim vladama daju udarac. Pitanja u Poljskoj nisu ista kao u Španiji ili Holandiji.
Uprkos naporima tokom decenija da se stvori jedinstveno evropsko biračko telo sa panevropskim političkim partijama, vodećim panevropskim kandidatima i panevropskim televizijskim debatama, ovi izbori će se odnositi samo na pitanja EU kao što su izgradnja zajedničke odbrane, reforma zajedničkih fiskalnih pravila, nova zajednička migraciona politika EU ili čak zajednička borba protiv klimatske krize.
To je još jedan razlog zašto Fon der Lajenova ne učestvuje u debatama. Nije biračko telo ono koje će odlučiti da li će ona dobiti drugi mandat. To je 27 nacionalnih lidera koji će se boriti oko raspodele najviših radnih mesta u EU nakon izbora, a partijske mašine u Evropskom parlamentu će se boriti oko toga da li je podrže ili odbiju, na osnovu sopstvenih interesa.
Vođenje skrivene kampanje može biti najbolja šansa Fon der Lajenove da izbegne da uvredi bilo koju od velikih zveri evropske džungle koja će odrediti njenu sudbinu. To je sramota za demokratiju. Ako se već kandidovala, ne bi trebalo da se krije. Ali sve dok ne odluči da se pojavi sva blistava i namontirana za poslednju televizijsku debatu, verovatno će ostati uglavnom van vidokruga, na ogromnu frustraciju svojih rivala i medija, zaključuje Pol Tejlor, sardnik Evropskog centra za politiku u tekstu za “Gardijan”.
RTbalkan.
