Ako su generativni AI sistemi počeli da menjaju kancelarijski rad, sledeća velika promena mogla bi da stigne tamo gde je mnogo teže automatizovati posao: u fizički svet. David Reger, osnivač i direktor nemačke kompanije NEURA Robotics , tvrdi da će fizički AI i robotika u naredne dve do pet godina moći da preuzmu praktično svaki fizički zadatak koji danas obavljaju ljudi.
Reger je to rekao u razgovoru za Bloomberg, ističući da je tempo razvoja fizičke AI i robotike „ogroman“. Njegova procena ide znatno dalje od uobičajenih predviđanja o postepenom uvođenju humanoidnih robota. Prema njegovom mišljenju, ne radi se o tome da će roboti preuzeti pojedine poslove, već da će vremenom moći da obavljaju gotovo sve vrste fizičkih zadataka .
NEURA Robotics, kompanija osnovana 2019. u Nemačkoj, razvija takozvane kognitivne robote koji mogu da vide, čuju, osećaju i uče iz interakcije sa okruženjem. Njeno rešenje obuhvata humanoidne robote, robotske ruke i mobilne platforme, a kompanija razvija i sopstvenu AI i softversku infrastrukturu.
Jedan od ključnih proizvoda je humanoidni robot 4NE1 , dok je MiPA namenjen kućnim i servisnim poslovima. Kompanija želi da istu AI osnovu koristi u različitim vrstama robota, kako bi znanje stečeno u jednom okruženju moglo da se prenosi na druge mašine.
Upravo je sposobnost učenja ono što Reger vidi kao ključni faktor ubrzanja razvoja. Prema njegovim rečima, NEURA može da obuči robota za određeni zadatak brže nego čoveka.
Roboti koji obavljaju fizičke zadatke nisu nova tehnologija. Industrijske robotske ruke decenijama rade u fabrikama, ali su uglavnom programirane za ograničen broj precizno definisanih zadataka.
Fizički AI pokušava da promeni taj model. Umesto robota koji zna da izvrši jednu operaciju, cilj je napraviti mašinu koja može da razume okruženje, reaguje na promene i nauči novi zadatak .
To je posebno važno za logistiku, proizvodnju, skladišta, zdravstvo i kućne poslove, gde ljudi svakodnevno obavljaju veliki broj ponavljajućih ili fizički zahtevnih aktivnosti.
NEURA upravo nedostatak radne snage navodi kao jedan od razloga zbog kojih će kognitivna robotika postati sve važnija. Kompanija je ove godine prikupila do 1,4 milijarde dolara u okviru Series C finansiranja, što pokazuje koliko investitori veruju u potencijal ove oblasti.
Regerova prognoza predstavlja stav izvršnog direktora kompanije koja direktno razvija ovu tehnologiju, pa je treba posmatrati i u tom kontekstu.
Najveća prepreka nije samo sposobnost robota da nauči određeni zadatak u kontrolisanim uslovima. Problem je pouzdanost u stvarnom svetu .
Čovek može da radi u prodavnici, fabrici ili skladištu i da se prilagodi situacijama koje nisu unapred predviđene. Robot mora da razume neuredno okruženje, neočekivane prepreke, različite predmete i ponašanje ljudi, a sve to uz veoma visok nivo bezbednosti.
Zbog toga je razlika između demonstracije robota i masovne zamene ljudskog rada i dalje ogromna.
Ako se njegova procena pokaže približno tačnom, posledice ne bi bile ograničene na tržište rada. Roboti bi mogli da promene cenu proizvodnje, logistike i usluga, ali bi istovremeno otvorili pitanje šta se događa sa milionima ljudi čiji posao prvenstveno podrazumeva fizički rad.
Ipak, istorija automatizacije pokazuje da nestanak pojedinačnog zadatka ne znači automatski nestanak čitave profesije. Ljudi mogu preći na poslove koji zahtevaju nadzor, održavanje, komunikaciju, kreativnost ili donošenje odluka.
Pravi problem mogao bi biti brzina promene .
Ako roboti postanu sposobni da preuzmu fizičke zadatke za dve do pet godina, društvo neće imati mnogo vremena da obrazovanje i tržište rada prilagodi novim okolnostima.
Reger iz NEURA Robotics je zato možda u pravu u jednoj važnoj stvari, čak i ako je njegov rok previše optimističan: AI revolucija više nije ograničena na ekran . Sledeća faza je tehnologija koja može da vidi svet, kreće se kroz njega i fizički ga menja, zaključuje TomsGuide .
Izvor: benchmark
