Svakim danom odlaganja početka kopnene ofanzive Izraela na Gazu situacija na Bliskom istoku sve je složenija, pišu mediji.
Da je izraelska vojska ušla u Gazu dva–tri dana nakon terorističkog napada Hamasa, dobila bi podršku. Međutim, premijer Benjamin Netanjahu prvo je krenuo da formira vladu nacionalnog jedinstva, u čemu nije uspeo, navodi Index.hr.
U vladu je ušao Benjamin Ganc, vođa stranke Kaḥol Lavan (Plavo i belo), dok je to odbio najveći Netanjahuov protivnik Jair Lapid, vođa stranke Ješ Atid.
Ni izraelskim generalima nije se žurilo da uđu u dobro utvrđen Pojas Gaze, prepun bunkera i podzemnih tunela. Što se njih tiče, oni bi doveka napadali iz vazduha i artiljerijom. Pored toga, više ih brine stanje na granici s Libanom, gde svakog trenutka može eskalirati sukob s puno moćnijim Hezbolahom.
Takođe, navodi se dalje, odlaganje izraelske kopnene ofanzive na Pojas Gaze i Hezbolah sve više dovodi u nezavidnu poziciju.
Hezbolah se do sada promovisao kao najveća opasnost za Izrael i najveći zaštitnik Palestinaca, pa sad arapska javnost od njega očekuje da s reči pređe na dela. Problem je što se ni njemu ne ratuje. Otvoreni i masovni napad na Izrael izazvali bi istu takvu reakciju Izraelaca. Iako je Hezbolah mnogo bolje naoružan od Hamasa i naneo bi znatno veću štetu Izraelu, na kraju bi izgubio, piše dalje Indeks.
Veliko je pitanje i kako bi izraelska vojska uspela da uništi Hamas i da uđe u Pojas Gaze. Uništiti podzemne tunele mogu i iz vazduha ako znaju gde su. Međutim, uništavanjem tunela neće se uništiti sam Hamas. Kad bi izraelska vojska i obaveštajne službe eliminisale sve vođe Hamasa, njihova bi mesta vrlo brzo popunili drugi.
Hamas je u 16 godina, koliko upravlja Pojasom Gaze, potpuno preuzeo nadzor nad svim aspektima života tamošnjih stanovnika. Podseća se da se do sada nije čulo kojom bi to metodom izraelska vojska odstranila Hamas između više od dva miliona Palestinaca. I čime bi ga zamenila. Neke najave kažu da bi operacija mogla trajati čak 18 meseci.
Najava portparola Bele kuće Džona Kirbija da će predsednik SAD Džozef Bajden postaviti neka teška pitanja premijeru Netanjahuu zasigurno će se odnositi na to. Godina i po vojne operacije u Pojasu Gaze neprihvatljivo je dugačak rok. Zapravo je ulazak izraelske vojske u Gazu sve manje prihvatljiv.
Stoga je vrlo verovatno da će Bajden od Netanjahua zatražiti da prihvati predlog Hamasa o puštanju svih otetih u zamenu za prestanak vazdušnih udara.
Jednostavno su rizici nastavka rata s Hamasom (a najverovatnije i s Hezbolahom) preveliki, a moguća korist premala.
Sad je pitanje da li će Netanjahu to prihvatiti ili neće pristati na to. Ocenjuje se da bi prestankom sukoba izraelska javnost počela da traži odgovore ko su krivci.
Zbog toga Netanjahu zna da mu je politička karijera mrtva. Samo je pitanje hoće li, pre nego što se to i ostvari, doneti jedinu razumnu odluku ili će nastaviti s ratom koji će se na kraju preliti izvan granica Izraela, potencijalno sve do Irana, zaključuje se u tekstu.
