Kada nam hormoni nisu u ravnoteži, ne strada samo naše fizičko zdravlje.
To takođe može imati značajan uticaj i na naše mentalno zdravlje – uključujući sposobnost da
Iako ovo može biti samo zbog anksioznosti ili paničnog poremećaja, može imati i hormonalni uzrok. Ako se osećate dodatno neraspoloženo ili se borite da zaspite, to takođe može značiti da postoji disbalans.
Stručnjak za zdravlje hormona Majk Kocsis otkriva zašto su hormoni možda krivi za vaše razmišljanje i kako da sprečite da vaše misli “divljaju” bez vaše kontrole.
Estrogen
Estrogen igra važnu ulogu u regulaciji raspoloženja.
“Najpoznatiji primer ovoga je PMS, gde pre-menstrualni pad estrogena izaziva emocionalne promene raspoloženja, razdražljivost i poteškoće sa koncentracijom, što može dovesti do povećanja preteranog razmišljanja”, rekao je Majk iz Balance Mi Hormones.
Tokom perimenopauze i menopauze, nivoi estrogena značajno opadaju, što može dovesti do simptoma kao što su anksioznost i depresija.
“Ove hormonalne promene mogu otežati kontrolu nametljivih misli, preteranog razmišljanja”, kaže on.
Serotonin
Serotonin, hormon sreće, reguliše vaše raspoloženje i obrasce spavanja.
“Kada nivo serotonina padne, možete osetiti simptome anksioznosti, depresije, umora i ruminacije”, rekao je Majk.
Ruminacija je čin fiksiranja na negativne misli, emocije i iskustva – vrteći ih iznova i iznova u svojoj glavi.
Nizak nivo serotonina može otežati vašem mozgu da se oslobodi negativnih misli, stvarajući začarani krug preteranog razmišljanja i nesreće.
Progesteron
Progesteron utiče na neurotransmitere u mozgu, kao što je gama-aminobuterna kiselina (GABA). GABA ima smirujući efekat, a progesteron se vezuje za GABA receptore, što pojačava ovaj efekat.
“Međutim, kada nivoi progesterona fluktuiraju tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće i menopauze, smirujući efekat je poremećen”, rekao je Majk.
Ovo može izazvati promene raspoloženja, depresiju i anksioznost, a pad progesterona takođe može izazvati kognitivne simptome kao što su magla u mozgu i problemi sa pamćenjem, što doprinosi ciklusu preteranog razmišljanja.
Kortizol
Kortizol reguliše odgovor vašeg tela na stres. Oslobađa se nakon hormona “bori se ili beži”, poput adrenalina, tako da i dalje možete biti budni i sposobni da odgovorite na opasnost.
“Međutim, ako doživite hroničan stres, nivoi kortizola će vam biti stalno povišeni, a to može izazvati poteškoće sa spavanjem, oslabljen imuni sistem i preterano razmišljanje”,, rekao je Majk.
Ovo vas može učiniti hipersvesnim potencijalnih pretnji – i stvarnih i zamišljenih – i može otežati vašem mozgu da se isključi i otpusti brige.
Kortizol takođe može uticati na vaš prefrontalni korteks, koji je deo mozga odgovoran za kritičko razmišljanje i emocionalnu regulaciju, što otežava stavljanje negativnih misli i preteranog razmišljanja u perspektivu.
Oksitocin
Oksitocin podstiče osećaj smirenosti i poverenja. To je hormon koji vaš mozak emituje kada se povežete sa prijateljima ili se zaljubite.
Dok ‘hormon ljubavi’ može smanjiti anksioznost, on takođe može intenzivirati sećanja, posebno ona stresna.
“Ako se posvađate sa svojim partnerom ili najboljim prijateljem, oksitocin može da ojača to pamćenje i poveća verovatnoću da ga ponovite u svom umu i da se zadržite na negativnosti“, rekao je Majk.
