Malo ko se nadao da će posle dva meseca fudbala na tabelama četiri od pet najjačih liga Evrope biti timovi na koje niko nije računao.
Nica je prva u Francuskoj bez poraza, u Engleskoj Totenhem dominira takođe bez poraza kao i Bajer u Nemačkoj. U Španiji, Đirona ne odustaje – prva je.
U ovu grupu mora se pridodati i “večiti davljenik” Štutgart koji je prvi pratilac Bajera.
Uspon “manjih” klubova u prvoj fazi sezone u najjačim ligama može se tumačiti kao rezultat samo njihovog kvalitetnog rada, selekcije igrača, dobro vođenje sa klupe, ali je isto tako i posledica nešto slabijih partija tradicionalnih favorita.
Primera radi, u Francukoj, Pari Sen Žermen nije isti moćan tim bez Mesija i Nejmara, Luis Enrike raspolaže sa slabijom ekipom od one koja je bila pre njegovog mandata, otuda i ne baš najbolji početak sezone za “Svece”.
Nica, pa i Monako za sada obilato koriste sve slabosti aktuelnog prvaka.
U Engleskoj, Totenhenova renesansa nastupila je sa dolaskom Angelosa Postekoglua na mesto menadžera. “Pevcima” je odmah “svanulo” sa australijskim stručnjakom, toliko da su sada, mimo svih očekivanja sa početka sezone, lideri ispred Sitija i Arsenala.
Niko na njih nije računao i zbog činjenice da su tokom leta ostali bez prve zvezde, najboljeg igrača i strelca Harija Kejna.
Pravi čovek na pravom mestu – to im je nedostajalo svih ovih godina.
Sezona u Nemačkoj Bundesligi preti da bude uzbudljivija od bilo koje prethodne.
Minhenski Bajern, čini se, ovog puta neće se tako lako prošetati jer su se pojavili neki novi i neki bolji stari “igrači”. Bajer iz Leverkuzena, kojeg sa klupe vodi Ćabi Alonso, održava se na prvoj poziciji i pritom pruža vrhunske partije, dok Štutgart drži korak. Blizu samog vrha Borusija Dortmund, Lajpcig…
U Nemačkoj je baš onako kako bi svaki navijač poželeo da im izgleda domaći šampionat.
U La Ligi može biti još uzbudljivije nego u Nemačkoj – takav scenario “piše” Đirona.
Katalonski klub je posle 11 kola ostvario devet pobeda, jednom igrao nerešeno i jednom izgubio, i nalazi se na prvom mestu, tri boda ispred Reala i četiri ispred Barse – pred njihov međusobni sudar.
Atletiko je na svom standardnom mestu – iza Barse i Reala, dok iz prikrajka vreba Real Sosijedad.
Baskijci su ove sezone razapeti na dva fronta (Liga šampiona i Primera) i samo ta činjenica ih može usporiti da nešto više urade u prvenstvu. Sa maestralnim Japancem Kubom Sosijedad deluej kao tim koji može postići mnogo.
Činjenica da su prvi u grupi Lige šampiona dovoljno govori o snazi ekipe.
