Nikola Milutinov se učlanio u društvo odabranih srpskih košarkaša koji mogu zauvek sebe zvati šampionima Evrope.
Da, zauvek. Jer kažu u Americi kada si jednom predsednik, zauvek će govoriti da si predsednik Sjedinjenih Država. Isto važi i za tako velike počasti poput šampiona sveta, Evrope. Nikola je podigao trofej, a uz to položio nekoliko izrazito važnih ispita.
U toku ligaškog dela sezone je bio iz kola u kolo među najboljim igračima na svojoj poziciji. Na kraju je i izabran u najbolju postavu Evrolige što bi značilo da je najbolja petica. To je međutim trebalo dokazati na Fajnal foru.
U polufinalu je udario prvi
Ceo tim Olimpijakosa govori da je u utakmici protiv Fenerbahčea pokazao čvrstinu. Prvi su udarili protivnika, samleli ga odbranom i to je bilo presudno za tok utakmice. Milutinov nije dozvolio da mu se desi polufinale iz Abu Dabija. Tada su Danijel Tajs i posebno Mam Žaite pravili velike probleme u reketu na meču Monako – Olimpijakos.
Ovog puta je Nikola bio problem Nikolu Meliju koji je bio neutralisan, a slično se proveo Kem Birč. Završio je srpski centar ovu utakimcu sa 13 skokova.
„Najbitniji je timski uspeh, a ne individualna statistika. Igrali smo stvarno timski i priredili smo dobru utakmicu„, rekao je Milutinov posle pobede.
Protiv Reala bez centara je trebalo biti fokusiran
„Moramo biti spremni na tu njihovu brzu igru, pokušaće brzinom da nas nadigraju. Moraćemo da usporimo tempo utakmica i da igramo na naš način“, rekao je Milutinov.
Meč sa Madriđanima za Milutinova je mogao da bude nezgodan jer je Real bio bez centara. Takav protivnik može da izvlači težeg i sporijeg centra napolje, može da ga pretrčava… U napadu međutim Milutinov nije imao problem jer je dobro zidao protivnike i donosio poene i skokove. Osam poena i osam skokova u finalu.
Zaista i ovaj ispit je položen. Možda nije igrao mnogo, nije ga bilo u poslednjoj četvrtini u igri, ali Nikola je doprineo i to je ključ za timski uspeh.
Iz mnogo razloga je zaslužio
Poznato je koliko Milutinov voli Olimpijakos i Pirej. Tu je stasao, došao je tu iz Partizana kao golobradi mladić… Pekao centarski zanat sa iskusnim igračima i maltene kroz godine postao pravi Pirejac. Međutim tokom boravka u Olimpijakosu kao da je bilo trzavica.
Uvek je imao veliku konkurenciju na svojoj poziciji, pa je delovalo da je sve spremno za promenu sredine. Ipak povreda Mustafe Fala je naterala upravu i Nikolu da povežu dva i dva. Olimpijakosu je trebalo dobro rešenje, imali su ga pred nosem, a Nikoli da nastavi da boravi u gradu kojeg voli i u timu na koji je adaptiran.
Rezultat je ispao savršen za obe strane.
Nerazumna kritika na društvenim mrežama
Navijači Partizana imaju dugo dosta toga da govore protiv Nikole Milutinova iako se radi o bivšem igraču crno belih. Valjda su neka radovanja koševima svog tima protiv Partizana viđena kao nešto što ne treba da se radi.
Kritike su se pojačale kada se Milutinov nije javio da oda počast Dušku Vujoševiću. Svi su to uradili, ali šta ako Milutinov jednostavno nije čovek koji će to uraditi putem društvenih mreža. Nismo li svi danas stava da ne mora sve da bude na Instagramu i Tviteru? Zar ne možemo da tugujemo bez da to objavimo nekakvim rilom, storijem… Čime već.
Birane reči je Milutinov imao o treneru koji mu je prvi dao veliku šansu.
„Da nije bilo njega ne bi mi sada ovde pričali i možda ne bih bio u situaciji da se borim za trofej Evrolige. Prvog dana kada sam ga sreo pitao me je „hoćeš li ti mene da slušaš?“ Ja ne znajući šta to znači odgovorio sam mu „naravno.“ Morao sam da ga slušam i podredim ceo život tome u tom periodu od 17. do 21. godine, i pazio je da ne skrenem sa puta. Danas je u tim godinama mnogo lagano. Bio je grub i težak prema nama, ali nam je davao šansu da budemo na velikoj sceni sa 17, 18, 19 godina. Veliki udarac za košarku, teško mi je palo„, kazao je Milutinov pred početak Fajnal fora.
Ne sudite unapred o nečijim stavovima i o tome kako tuguje i kako se seća ljudi koji mu u životu znače.
Nikola je uvek bio pristojan momak, borben na parketu, pravi profesionalac. Sve kockice su mu se posložile u sezoni 2025/26. i sve što se dešava najboljem centru Evrope je on i zaslužio.
sportklub.rs
