Svakodnevno kupanje se više zasniva na nečemu što se podrazumeva i što je prihvaćeno, pre nego na stvarnim potrebama, smatraju stručnjaci.
Pre izvesnog vremena, britanski voditelj Džonatan Ros bio je u centru javnosti kada je izjavio da se ponekad kupa manje od jednom nedeljno, a 2023. godine, glumica Amerika Ferera je u intervjuu priznala da povremeno preskače tuširanje.
Hemičar Dejvid Vitlok je pre par godina dospeo na naslovne strane časopisa kada je otkrio da se nije tuširao više od jedne decenije. Umesto toga, poprskao bi se dobrim bakterijama, pa je čak i pokrenuo brend za negu kože zasnovan na ovoj filozofiji. Nije lako pronaći osobu koja je spremna javno da objavi da se ne tušira, jer obično kada čujemo ovakve informacije, to kod mnogih izaziva čuđenje, gađenje i pitanje – kako je moguće da se ljudi ne kupaju?
Iako je često pranje ruku ključno za zaustavljanje širenja mikroba, prema mišljenju većine lekara, svakodnevno tuširanje nema suštinske koristi za fizičko zdravlje. U stvari, može čak biti i loše za nas tako što isuši kožu i negativno utiče na imuni sistem, piše Bi-Bi-Si.
Strast za svakodnevnim susretom sa sapunom i vodom je iznenađujuće retko u fokusu akademskog interesovanja. Toliko da je izveštaj iz 2005.godine naizgled još uvek merilo u istraživačkim krugovima. Na primer, statistika kaže da je u Britaniji uobičajeno tuširanje jednom ili ponekad dva puta dnevno, navodi se u izveštaju.
“Peremo svoja tela mnogo više nego što smo to radili u prošlosti”, kaže profesor sociologije Dejl Saderton.
Promena u kulturi tuširanja je uglavnom nastala u poslednjih 100 godina, a nije bila planirana. U stvari, izgleda da se to dogodilo gotovo slučajno. Tradicionalno, ljudi su se čistili kupanjem. Danas, kultura kupanja je raznovrsna – od uzimanja lekovite vode u banjama, do modernijeg opuštanja u penušnoj kupki uz čašu vina ili šolju čaja i knjigu.
Tokom pedesetih, kaže profesor Saderton, Britanci su imali pristup tekućoj vodi u kupatilima. Ubrzo je usledio novi pronalazak: crevo pričvršćeno za slavine, na vrhu sa plastičnom glavom za tuširanje. “Ako imate samo jedan tuš za petočlanu porodicu, to vas destimuliše da se tuširate. Ali to ne važi ako samo skočite iz kreveta i uđete u svoju tuš kabinu”. Sama dostupnost tuševima, jednom postavljena da bi nam olakšala održavanje higijene, sada znači da se tuširamo više.
“Ako se vratite 100 godina unazad, nismo se tuširali svaki dan, jer tuš nije bio uobičajen. Ne tuširamo se mi zbog zdravlja. Tuširamo se jer je to normalna stvar, kaže mi profesorka Kristen Gram-Hansen sa Odeljenja za građevinsko okruženje Univerziteta Alborg u Danskoj i dodaje:
“Aspekt čestog tuširanja postaje manje očigledan kada se stavimo u okruženja poput praznika ili muzičkih festivala, kaže ona. Tu na scenu stupaju različite norme i odjednom je u redu tuširati se manje”.
Šta donosi budućnost? Hoćemo li uskoro svi izbeći tuš kabinu? Akademici ne vide značajan trend da se ljudi manje tuširaju iz ekoloških razloga. “Nemoguće je da sada kažemo: ‘O, to je bila loša ideja! Hajde da prestanemo’. Ne možete da vratite sat unazad. Norme tuširanja su sada ugrađene u naše društvo”, napominje Saderton.
Zato se čini da će svi oni koji se ne tuširaju svakog dana i dalje biti smatrani za čudake. Kako kaže ekolog Donahad Makarti: “Zašto se kupamo? Zato što se plašimo da će nam neko drugi reći da smrdimo“.
RTbalkan.
