Odmah pošto se rukovao sa protivnikom i sudijom, Laslo Đere je stavio ruku na srce, osmeh na lice i srdačno se zahvalio momcima koji su ga tik uz teren bodrili sve vreme tokom meča sa Brendonom Nakašimom, do konačne pobede 7:5, 6:4, 6:4.
„Hvala vam, ljudi“, rekao je Laslo i potom petnaestak minuta ostao s navijačima. Bili su glasni mladići, posebno jedan sa brojnim tetovažama, i upravo je on mnoge prolaznike privukao da ostanu i gledaju meč.
Nakašima je Amerikanac, pa se igralo na relativno velikom terenu broj 12, ali je Đere bio taj koji je vodio glavnu reč od početka do kraja. Gledao sam dobar deo meča sa svojim prijateljem Džonom, Filipincem koji živi u Njujorku.
„Čini mi se da je mršaviji Laslo u odnosu na poslednji put kada sam ga video. U čemu je napredovao?“
Pitanje na mestu, a odgovor – pre svega servis, plus utisak da bolje bira momente kada da bude agresivniji. Oba navedena bili su na delu sada – izuzetno zrela i smirena Lacijeva partija, niti jednom sebi nije dozvolio da odluta na duže, niti je bilo traga negativnosti kada mu je rival vraćao brejkove u prvom i drugom setu. Verujem ja sebi, ali najbolje pitati samog Lasla.
„Malo iskustvo, neke stvari sam promenio u glavi“. To je jedan od trenutaka u kojima novinar jednostavno mora da upadne potpitanjem: Koje stvari?
„Trudim se da budem opušteniji, da se ne brinem toliko pred mečeve. Nije lako. Posle Majamija mi je bilo jako teško… Anksioznost koju osećam pred svaki meč… Rekao sam tada sebi: ’Ne znam dokle ću stvarno ovako moći’. Krenuo sam malo opuštenije, dobro sam trenirao… Radim sa sportskim psihologom Vladom Kitanovićem već dve godine, pričao sam i sa svojim menadžerom Alonom. Nekad čovek mora da obavi i neke razgovore sâm sa sobom. To sam uradio“.
Teniski, Đere je izdvojio servis i ritern, ali opet je obrnuo pun krug do toga da je ključno prelomiti u glavi.
„Video sam da mogu da igram na svakoj podlozi. Već peta-šesta godina na Turu, većinom su turniri na betonu i došao sam do stadijuma da mi podloga nije bitna u suštini“.
Odličan. Bravo. Idemo. Čulo bi se bodrenje trenera Jaroslava Levinskog, koji je ovladao srpskim dovoljno za takve stvari.
Nekako ispod radara, Đere je postao kompletan igrač koji manje-više konstantno igra dobro – da ne trčim pred rudu, Šimabukuro ili Gaston su sledeći, ali žao mi je što ga je žreb spojio sa Novakom već u trećoj rundi.
Prvi dan slema uvek ima nešto festivalsko u sebi, a naročito je to slučaj na US openu. Uradio sam jednu anketu s ljudima, pitao sam ih ko su aktuelni šampioni u Njujorku. Reko’ da krenem sa nečim jednostavnim, još sam anketu radio ovde na tenisu, ali opet procenat pogodaka nije bio naročito visok…
Malo sam gledao Bublika i Tima, preterao je Saša ovim komentarom, ali nekako me ne privlači da sam prvih dana na najvećim stadionima, volim da sam što bliže igračima. Zato sam sa dva metra udaljenosti gledao Davidovič Fokina krha onu jadnu loptu, a nisam uspeo da se probijem kroz gužvetinu i da vidim Runeov meč – stavili su ga na „peticu“ i prolaza jednostavno nije bilo.
Jeste da se mučio sa telom i da nije imao baš idealnu pripremu za Njujork, ali nisam stvarno očekivao da će u prvom kolu da izgubi od Karbaljesa Baene na betonu.
„Postoji samo jedan način, a to je da radim“. Holger će biti šampion, budite sigurni, ali trenutno mora da ode na kraću pauzu.
Clear message 😂 #Djokovic pic.twitter.com/aIQCq25OS8
— Saša Ozmo (@ozmo_sasa) August 27, 2023
Mnogo je naših ljudi po terenima – neki žive ovde, neki su tek došli i pokušavaju da se snađu, neki su došli posebno zbog tenisa, neki s rođacima, neki s lokalnim prijateljima… Zajedničko im je to da su svi u potrazi za kartama za Đokovićeve mečeve: ako je nemaju, pitaće kako da do nje dođu, a ako je imaju, objasniće kako su uspeli.
Prvi dan služi i za pozdravljanje s kolegama koje nisam video neko vreme, za razmenu uobičajenih pozdrava i komentarisanje žreba u prolazu, ali i za skeniranje kakva nas hrana čeka u novinarskoj menzi – danas neka piletina i šargarepa, OK je bilo, ali ono u čemu su Ameri najbolji jeste brza hrana, tako da se već sutra vidim sa nekim bafalo krilcima i umazanih šaka.
Hvala što pratite,
Saša
Sportklub.
