Kako bi Rusija produžila sporazum o žitu i nakon 18. maja 2023, Nebenzja je zahtevao da se “Roseljhobank” poveže sa SVIFT sistemom, da se obnovi isporuka poljoprivrednih mašina u Rusiju i da se uklone ograničenja u pogledu osiguranja i pristupa lukama za ruske teretne brodove.
Istakao je i da je neophodno da se nastavi rad na gasovodu za amonijak Toljati-Odesa kao i da se deblokiraju računi i finansijske aktivnosti ruskih kompanija za proizvodnju đubriva.
Ukrajinski ministar za infrastrukturu Oleksandr Kubrakov juče je rekao da je Sporazum o žitu produžen za 120 dana, ali portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je demantovala tu tvrdnju, rekavši da je sporazum produžen na samo 60 dana.
Razlog za to je, kako je ranije rekao zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Veršinjin, to što Rusija ne vidi napredak u obezbeđivanju snabdevanja hranom i đubrivima, kao i da se domaće brodarske kompanije i banke “i dalje suočavaju sa sankcijama i barijerama iz Vašingtona, Brisela i Londona”.
Sporazum, koji su 22. jula prošle godine potpisali predstavnici Rusije, Turske , Ukrajine i UN, podrazumeva izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva preko Crnog mora iz tri luke, uključujući Odesu.
Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu je odgovoran za koordinaciju kretanja brodova. Ugovor je istekao 18. novembra, ali su njegovi uslovi podrazumevali automatsko produženje za 120 dana (do 18. marta) bez prigovora bilo koje strane.
Sporazum o žitu je sastavni deo paketa, koji, između ostalog, predviđa deblokadu ruskog izvoza hrane i đubriva. Moskva je istakla da ovaj konkretan uslov nije ispunjen, uprkos uveravanjima UN.
