Novogodišnje slavlje je povezano sa kolačima i obilnim trpezama, pa ne čudi što mnogi u januaru shvate da su dobili koji kilogram. Ipak, nije uvek problem u očiglednim slatkišima – skrivene kalorije se mnogo češće nalaze u namirnicama za koje i ne pomišljamo da su kalorične, a jedemo ih “usput”.
Da biste izbegli neočekivano dobijanje na težini ove praznične sezone, obratite pažlju na nekoliko namirnica koje mogu biti skriveni uzrok gojenja. Tipičan primer “nevidljivih kalorija” su prelivi i sosovi. Mnogi ljudi ne razmišljaju o tome da samo nekoliko kašičica majoneza, kečapa ili drugih dodataka može da doda više kalorija u obrok nego pola deserta.
Isti problem važi i za gotova jela – od zamrznutih pica i lazanja do brze hrane. Naizgled mala porcija često ima iznenađujuće visoku energetsku vrednost, a tokom praznika, skoro niko ne broji zalogaje i lako pojedemo više hrane nego obično.
Kalorije se često “popiju” i kroz pića. Kafa sa sirupima, voćni jogurti, energetska pića, kokteli – sve ovo deluje bezazleno, ali sadrži ogromne količine šećera. Brzo podižu nivo glukoze, ali vas ne zasite, pa ukupni unos hrane tokom dana ostane isti ili čak veći. Slično je i sa proizvodima koji se promovišu kao zdravi, poput proteinskih pločica ili mešavina žitarica. Iza reklame o tome kako je to “savršena zdrava užina”, često se kriju šećeri i masti koje samo nastaju višak kalorija, kaže profesorka Oksana Drapkina za “Komsomoljsku pravdu”.
Sokovi su posebna priča: Čak i kada su prirodni i sveže ceđeni, svakako su kalorični jer sadrže koncentrovanu fruktozu. Mnogi ljudi popiju više čaša pod izgovorom da je “zdravo”, pa tako unesu energiju koja ne utiče na osećaj sitosti. U kategoriju skrivenih kalorija ulaze i rafinisani ugljeni hidrati – beli hleb je najbolji primer. Nije isto kao slatkiši, ali je prilično kaloričan, a često se jede uz sve.
Alkohol je još jedan izvor kalorija koje teško primetimo. Na primer, jedan litar piva sadrži energiju ravnu četvrtini dnevnog unosa kalorija za odraslog, manje aktivnog muškarca. Kada se tome dodaju grickalice koje se uz njega podrazumevaju, efekat je još vidljiviji. Redovno konzumiranje alkohola, naročito u kombinaciji sa masnom hranom, može da značajno ubrza dobijanje kilograma.
I na kraju, tu su orašasti plodovi i sušeno voće. Iako su nutritivno bogati, veoma su kalorični, čak i u malim količinama. Mala šaka orašastih plodova ili nekoliko kašika sušenog voća sasvim su dovoljni, a sve preko toga prelazi u zonu dodatnih, “nevidljivih” kalorija.
Kako držati sve pod kontrolom
Najjednostavniji način je da se vratite osnovi zdrave ishrane: Pratite količine i razmere porcija, jer to vam pomaže da sagledate šta zapravo unosite. Korisno je i da svesno smanjite količinu preliva i zamenite ih lakšim alternativama, poput limunovog soka ili jogurta. Takođe, što je hrana manje prerađena, manja je verovatnoća da će imati višak “praznih kalorija” koje vas ne zasite. Zato su povrće, voće, integralno zrno i nemasni proteini najbolji izbori.
Smanjivanje unosa slatkih i alkoholnih pića uvek pravi razliku, kao i kuvanje kod kuće – jer kada znate šta ste stavili u jelo, nema iznenađenja. Čak i jednostavni redosled jela pomaže: Najpre pojedite proteine i vlakna, pa tek onda ugljene hidrate. Taj raspored prirodno umanjuje želju za zaslađenom hranom i sprečava prejedanje.
RTbalkan.
