Stabilan, odnosno normalan krvni pritisak važan je za održavanje protoka krvi koja ima zadatak da isporuči kiseonik i hranljive materije u svaki deo tela. U suprotnom dehidracija može da uzrokuje šok, pa čak i smrtni ishod. A najjednostavniji savet koji može svima da pomogne u održavanju stabilnog pritiska je – pijte dosta vode!
Krvni pritisak počinje da “divlja” kada je u organizmu manjak tečnosti
Kada smo dehidrirani to znači da je iscrpljena zaliha vode u našem telu. Ovo stanje može da se desi iz više razloga – od jakog znojenja tokom vrućina, zbog lekova ili jednostavno zbog nedovoljno unosa vode. Bez obzira na uzrok, gubitak tečnosti se oseća u celom organizmu. Nedovoljno krvi u krvnim sudovima dovodi do niskog krvnog pritiska, što znači da organi možda neće dobiti kiseonik potreban za pravilno funkcionisanje.
“Najjednostavnije objašnjenje bi glasilo ovako – kada krvne sudove ne punite dovoljno za ono što je vašem vaskularnom sistemu potrebno – krvni pritisak opada. Dehidracija može da dovede do opadanja krvnog pritiska, a zatim do potencijalnog porasta. U ekstremnim slučajevima, ova „divlja“ fluktuacija bi mogla da dovede čoveka u životno opasno stanje šoka” ističe kardiolog dr Luke Laffin sa Cleveland Clinic. U najekstremnijim slučajevima, ovaj pad krvog pritiska može da izazove oštećenje srca ili mozga ili čak smrt.
Simptomi niskog krvnog pritiska
Kako u stvari dehidracija može da poveća rizik od niskog i visokog krvnog pritiska? Oko 55 do 60 odsto tela sastavljeno je od vode koja se nalazi i u kostima, mišićima i mozgu… Ne iznenađuju činjenica da krv, koje u sistemu krvnih sudovi obično ima oko 5 litara, čini 90 odsto vode – što objašnjava zašto teče kroz vene kao tečnost i prska kada se čovek poseče.
Simptomi niskog krvnog pritiska mogu da budu:
– Osećaj vrtoglavice
– Nesvestica ili sinkopa
– Mučnina ili povraćanje
– Zamagljen ili izobličen vid
– Brzo, plitko disanje
– Umor ili slabost
– Konfuzija ili problemi sa koncentracijom.
Kako manjak tečnosti uzrokuje visok krvni pritisak?
Dr Laffin podseća da telo ima mehanizme da se suprotstavi kada krvni pritisak padne na nivoe niže od optimalnog.
“Kada čovek dehidrira, nivo natrijuma u krvi obično raste. Sistem reaguje tako što oslobađa više hormona zvanog vazopresin, koji pomaže telu da čuva vodu. Vazopresin takođe može da izazove zatezanje ili suženje krvnih sudova, što dovodi do povećanja krvnog pritiska, što postaje zabrinjavajuće ako neko ima hipertenziju” objašnjava dr Laffin.
Kako bi ostali hidrirani telu obezbedili dovoljno vode, preporuka je da muškarci dnevno unose oko 3,7 litara tečnosti i 2,7 litara za žene. Lekari navode da potrebe za unosom tečnosti mogu da budu i veće, u zavisnosti od faktora kao što su vreme, lokacija i fizička aktivnost.
