POSLE uloge u filmu “Maratonci trče počasni krug” iz 1982. godine, Bogdan Diklić postao je opštepoznato glumačko lice u Jugoslaviji, mada je i pre toga glumio u više zapaženih ostvarenja.
Upravo te 1982. časopis “TV Novosti” objavio je veliki intervju sa Diklićem, u kojem je on otkrio neke detalje o sebi i svom životu.
Između ostalog, na pitanje sa kim se družio tokom studija, Diklić je rekao da je najviše vremena provodio sa kolegama Lazarom Ristovskim i Radošem Bajićem, te je objasnio kako je izgledalo njihovo druženje.
– Intenzivno sam se družio sa Lazom Ristovskim i Radošem Bajićem. Svako veče smo išli u pozorište. Odemo prvo u dragstor, kupimo salamu i hleba, večeramo uz put, putujući ka pozorištu, da li u autobusu, da li onako, i svake večeri smo gledali predstave. Mislim da je to bilo dragoceno. Mi jednostavno nismo imali kuću, nego nam je pozorište vršilo tu funkciju.
Da li se još družite sa njima?
– Pa… obradujemo se jedan drugome kad se sretnemo, ali se nešto ne družimo. To je valjda i normalno.
Ko su danas vaši prijatelji?
Opet glumci.
