Ženke orki čak i u postmenopauzi štite svoje odrasle sinove u tučama, pokazalo je novo istraživanje. Naučnici pokušavaju i da razjasne zašto ženke kita žive decenijama posle reproduktivnog perioda, što je redak fenomen u životinjskom svetu.
Ranija istraživanja su upućivala na zaključak da ženke orke u postmenopauzi povećavaju životne šanse svojih potomaka i unuka – poznato kao “efekat bake”. Ženka, glava porodice kitova ubica, svoje znanje o najboljim mestima za lov kao i više od polovine ribe koju ulovi, deli sa članovima svoga jata.
Nova studija objavljena u časopisu Current Biology, otkriva da ove “majke porodice” orki, koje mogu da žive i do 90 godina, takođe vole da provode svoje pozne godine kao “helikopter majke” svojih sinova. Ženke orke pomažu svojim sinovima da se snalaze u složenosti društvenog života orki i štite ih u borbi sa drugim kitovima ubicama.
Mame orke mogu da stanu u odbranu svojih sinova
U grupi orki, poznatih kao populacija južnog staništa, koja živi na severozapadnoj obali Pacifika u Severnoj Americi, naučnici su proučavali “tragove zuba”– ožiljke koji ostaju kada kitovi grizu jedan drugog.
Istraživački tim je otkrio da su mužjaci imali 35 odsto manje tragova ugriza ako je njihova majka koja je izašla iz reproduktivnog perioda bila prisutna, prema analizi podataka i snimaka iz studije koju je prikupio Centar za istraživanje kitova u Fridej Harboru u Vašingtonu, kako prenosi Si-En-En.
Centar proučava ovu kritično ugroženu grupu kitova ubica, koja od 1976. godine broji oko 75 jedinki. Oko 103 orke su bile uključene u istraživanje jer se njihov broj tokom vremena povećavao i smanjivao.
Orke nemaju prirodne predatore – osim ljudi – i tragovi zuba na njihovom telu mogu biti samo od drugih kitova ubica, bilo unutar jednog jata ili kada se sretnu sa drugim jatom.
“Tragovi zuba su pokazatelji fizičkih društvenih interakcija kod kitova ubica i obično se dobijaju u borbi ili gruboj igri” navodi glavna autorka studije, Čarli Grajms, naučnica koja se bavi proučavanjem ponašanja životinja u Centru za istraživanje na Univerzitetu u Ekseteru u Velikoj Britaniji.
Moguće je da su starije ženke iskoristile svoje iskustvo da pomognu svojim sinovima u susretima sa drugim kitovima, kaže Grajmsova.
Tim prikuplja snimke kitova dronom kako bi bolje razumeo njihovo ponašanje.
“Mislimo da ove ženke koriste svoje znanje o drugim jatima koje očigledno dolazi s vremenom (i) iskustvom, kako bi pomogle svojim sinovima da se snalaze u interakciji – bilo da im to signaliziraju glasovno ili ponašanjem” dodala je. “To je jedna od pretpostavki o tome kako bi ih mogle štititi. Druga je da se same uključuju u borbu ukoliko im tuča izgleda rizično (po njihovog sina).”
Zaštita matrilinearnih linija
Istraživači nisu pronašli dokaze da orke u postmenopauzi – koje mogu očekivati da će živeti u proseku oko 22 godine nakon što prestanu da se razmnožavaju – isto reaguju kada su u pitanju njihove ćerke. Niti majke ili bake nisu smanjile stopu ovih društveno nanesenih povreda kod njihovog potomstva.
“Ne možemo sa sigurnošću reći zašto se ovo menja nakon menopauze, ali jedna od mogućnosti je da prestanak razmnožavanja oslobađa vreme i energiju za majke da zaštite svoje sinove”, navodi Grajmsova.
Zašto ne zaštite ćerke? Grajmsova smatra da ima više evolucionog smisla da se matrijarsi orki fokusiraju na svoje sinove jer imaju više potencijala da prenesu gene svoje majke – i to na način koji ne predstavlja dodatno opterećenje za grupu.
“Mužjaci imaju priliku da se pare sa više ženki, i to rade i van svoje zajednice. Kada se rodi muško mladunče… onda brigu o njemu vodi jato ženke”, objašnjava naučnica.
Poznato je da samo ljudi i pet vrsta kitova doživljavaju menopauzu, navodi se u novoj studiji Centra za istraživanje kitova. Međutim, studija iz avgusta 2021. otkrila je da se “efekat bake” može pojaviti i kod ženki žirafa, koje žive duže od svojih reproduktivnih godina.
