Stručnjaci predviđaju da će globalne emisije ugljen-dioksida koji zagreva Zemlju, porasti za još jedan odsto i tako dostići novi maksimum u 2023.
Takođe, upozorava se da se u ovoj deceniji zagađenje ugljen-dioksidom mora smanjiti za gotovo 50 odsto kako bi se ostvarili zadani svetski ciljevi, a to su ograničenje globalnog zagrevanja i izbegavanje katastrofalnog uticaja na klimu.
Glen Peters, direktor Instituta za istraživanje klime, CICERO, sa sedištem u Norveškoj, izjavio je da su ove godine globalne emisije ugljen-dioksida trebalo da padnu za oko 5 odsto, ali se dogadilo upravo suprotno.
Istraživanje koje je on sproveo sa svojim kolegama pokazalo je da te emisije nastavljaju da rastu, a na osnovu sadašnjih očekivanja ove godine možemo očekivati porast emisija ugljen-dioksida između 0,5 i 1,5 odsto.
“Nije verovatno da će emisije ugljen-dioksida pasti u 2023.”, rekao je on AFP-u.
Preliminarni podaci ukazuju i na to da će biti veoma teško dovoljno brzo smanjiti emisije kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma o ograničenju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih vrednosti.
“Svake godine emisije ugljen-dioksida nastavljaju da rastu, što otežava ostvarenje ciljeva iz Pariskog sporazuma”, kazao je Peters.
Završna analiza biće objavljena u decembru, a tada će se svetski čelnici sastati na ključnim pregovorima UN-a o klimatskim ciljevima u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Glavna tema pregovora biće budućnost fosilnih goriva, glavnog izvora zagađenja ugljen-dioksidom.
Ranije je tokom godine Međunarodna agencija za energiju (IEA) upozorila na negativan učinak povećanja investicija u fosilna goriva te na “izuzetno visoke emisije” tokom ekonomskog oporavka nakon pandemije i energetske krize podstaknute ruskom invazijom na Ukrajinu.
Peters smatra da bi čista energija trebalo da istisne potražnju za fosilnim gorivima, ali “to se ipak ne događa u većim razmerama, što je razočaravajuće“.
Peters dodaje da su se naučnici ponadali da će u 2015. emisije ugljen dioksida dostići vrhunac i da će se za vreme pandemije koronavirusa dogoditi prekretnica.
“Međutim, evo nas u 2022., dosegli smo ponovno vrhunac, a u 2023. očekujemo još jedan”, kazao je prošle godine ovaj naučnik.
“Bojim se da odrađujemo tek pola posla, radimo na čistoj energiji, ali ne i na onoj drugoj polovini, a to je odustajanje od fosilnih goriva“, zaključio je on, a preneo je Jutarnji list.
