Studija istražuje promene u gustini naseljenosti više od 70.000 vrsta životinja iz celog sveta, što je čini najsveobuhvatnijom studijom ove vrste do sada.
Istraživači sa Kvins univerziteta u Belfastu rekli su da su otkrića “drastično upozorenje” jer je globalni gubitak biodiverziteta izazvan ljudskom industrijalizacijom daleko alarmantniji nego što se ranije mislilo.
Otkrili su da 48 procenata vrsta na Zemlji trenutno doživljava pad u veličini populacije, dok manje od tri procenta vrsta raste broj.
Obim izumiranja vrsta tradicionalno se meri kategorijama pretnji Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN), prema kojima je trenutno 28 odsto života na Zemlji ugroženo izumiranjem. Međutim, novo istraživanje koristilo je globalnu analizu drugačije mere rizika od izumiranja, nazvanu “trendovi stanovništva”.
Naučnici su otkrili da je kriza izumiranja mnogo ozbiljnija nego što ukazuju tradicionalne mere zasnovane na kategorijama pretnji. Takođe su otkrili da 33 procenta vrsta koje se prema IUCN-ovim kategorijama očuvanja trenutno smatraju “bezbednim“ zapravo u opadanju i sve većem riziku od izumiranja.
U međuvremenu, analiza pokazuje da nedostatak vrsta sa rastućom populacijom ukazuje na to da druge vrste ne evoluiraju kako bi zauzele mesto izumrlih vrsta u ekosistemu.
Ovaj novi metod proučavanja i analize na globalnom nivou pruža jasniju sliku pravog stepena globalne erozije biodiverziteta koju tradicionalni pristupi ne mogu da pruže“, rekao je dr Danijel Pinčeira-Donoso, viši predavač evolucione biologije i makroekologije na Kvins univerzitetu u Belfastu.
“Naš rad je drastično upozorenje na trenutnu veličinu ove krize, koja već ima razorne posledice po stabilnost prirode u celini, kao i po zdravlje i blagostanje ljudi.”
Vodeći autor studije Ketrin Fin je dodala: “Skoro polovina životinja na Zemlji za koje su procene trenutno u opadanju. Da stvari budu još gore, mnoge životinjske vrste za koje se smatra da nisu u opasnosti od izumiranja su zapravo u progresivnom opadanju.
Globalni gubitak biološke raznovrsnosti smatra se jednim od najozbiljnijih izazova za čovečanstvo u narednim decenijama, koji utiče na funkcionisanje ekosistema, proizvodnju hrane, širenje bolesti i stabilnost globalne ekonomije.
