Naučnica Šana Svon već decenijama ispituje uticaj hemikalija na ljudsku plodnos.
Više od dve decenije, naučnica Šana Svon ispituje efekte hemikalija koje remete rad endokrina (EDC) na ljudske hormone. Među ove hemikalije spadaju pesticidi, bispensoli koji jačaju plastiku i koriste se u proizvodnji posuda za hranu ili flašica za bebe i ftalati koji omekšavaju plastiku koja se koristi za pakovanje ili, na primer, baštenska creva za zalivanje.
Poslednjih godina, tragovi EDC-a pronalaženi su u majčinom mleku, placenti, urinu, krvi i spermi.
Svon tvrdi da “bezopasni” proizvodi u našoj kuhinji, kupatilu ili baštenskoj šupi možda smanjuju broj spermatozoida. Oni takođe mogu uticati na reproduktivni sistem nerođene dece. Implikacije EDC-a na ljudsko zdravlje ne prestaju tu: oni mogu da poremete funkciju štitne žlezde, izazovu rak i gojaznost.
Ako je ova hipoteza – da svet ulazi u krizu plodnosti – tačna, moraćemo da preispitamo način na koji kuvamo, jedemo, proizvodimo i pakujemo robu široke potrošnje i ponovo razmislimo o industrijskim procesima, rekla je Svon “Fajnenšel tajmsu”.
Ne govorim o scenariju iz “Sluškinjine priče”, rekla je Svon aludirajući na roman Margaret koji zamišlja svet u kome zagađivači doprinose reproduktivnoj nesreći. Ali dramatično povećanje surogat majčinstva i upotreba potpomognute reprodukcije su predznaci za nju i plaši se da ističe vreme za upozorenja o onome što ona naziva “pretnjom čovečanstvu”.
Ne prihvataju svi naučnici pretpostavku da je broj spermatozoida opao, iako su nezavisne studije koje su pokrivale Kinu, Francusku, Brazil i južnu Indiju došle do sličnih zaključaka. Neki kritičari tvrde da čak i ako je pad stvaran, uticaj na izglede muškarca da postane otac je precenjen.
Studija sa Harvarda navodi da više sperme nije nužno pokazatelj zdravlja ili plodnosti. Broj spermatozoida varira zavisno od “tela, ekologije i vremenskih perioda”, rekli su istraživači i optužili Svon i njene kolege za rasizam i seksizam, jer “situira muška tela i okruženja koja su označena kao ‘zapadna’ kao uzorna, prirodna i sada ugrožena”.
Svon to pobija, ističući da njen najnoviji rad, objavljen prošlog novembra, sugeriše da broj spermatozoida opada širom sveta. Naučnici o klimatskim promenama suočili su se sa sličnim skepticizmom, primetila je ona.
“Ljudi su govorili: „Oh, pa, sada je toplo. Ali temperature će pasti. I takva je klima.’ Pa, u stvari, to nije slučaj”. Iako prihvata da broj spermatozoida niži od proseka ne mora nužno da osudi muškarca na bezdetnost, postoji konsenzus da kada broj spermatozoida dostigne određeni nivo – ispod oko 40 miliona spermatozoida po mililitru sperme – plodnost može biti narušena.
Hemikalije koje je uspela da najdirektnije poveže sa reproduktivnim zdravljem su ftalati i pesticidi, gde su ona i drugi pronašli ubedljive dokaze o uzročno-posledičnoj vezi između reproduktivnih poremećaja i herbicida. Drugi istraživači, kaže ona, pronašli su podjednako nepobitne dokaze o šteti reproduktivnom zdravlju od drugih klasa EDC-a, kao što su bisfenoli.
Njena glavna preokupacija ostaje kako da upozori svet koji je još uvek uglavnom nesvestan pretnje od EDC-a. “Svi na ovoj planeti služimo kao zamorčići”, kaže ona. “A niko nas nije pitao.”
