Oni veruju da bi ovi modeli embriona, koji podsećaju na one u najranijim fazama ljudskog razvoja, mogli da pruže ključni uvid u biološke i genetske uzroke ponovljenih pobačaja.
Međutim, istraživanje je takođe pokrenulo ozbiljna etička i pravna pitanja jer subjekti (u ovom slučaju embrioni) uzgajani u laboratoriji ne podležu važećim zakonima u Velikoj Britaniji, ali ni u većini drugih zemalja.
Biolog Magdalena Zernicka-Goetz sa Univerziteta u Kembridžu i Kalifornijskog instituta za tehnologiju predstavili su danas tehnologiju koja stoji iza stvaranja sintetičkih embriona na konferenciji Međunarodnog društva za istraživanje matičnih ćelija u Bostonu. “Možemo da kreiramo modele nalik ljudskim embrionima reprogramiranjem embrionalnih matičnih ćelija“, objasnila je ona.
Za sada ova vrsta embriona nije planirana za kliničku upotrebu. Bilo bi protivzakonito ugraditi ih u matericu pacijentkinje, a ne zna se ni da li ove strukture imaju potencijal za dalje sazrevanje nakon najranijih faza razvoja, piše The Guardian.
Napravljeni su da popune praznine u razumevanju razvoja embriona, odnosno da pruže bolji uvid u period tzv. “crne kutije“, odnosno, stručnjacima je dozvoljeno da embrione razvijaju u laboratoriji samo do zakonske granice od 14 dana. Posle toga sledi određeni period u koji nemaju direktan uvid, da bi tek kasnije mogli da analiziraju snimke trudnoće i embrione donirane za istraživanje.
Modelne strukture, od kojih je svaka izrasla iz jedne embrionalne matične ćelije, dostigle su početak razvojne prekretnice poznate kao gastrulacija, kada se embrion transformiše iz kontinuiranog sloja ćelija u strukturu koja formira različite ćelijske linije. U ovoj fazi embrion još nema kucanje srca, creva ili začetke mozga, ali sadrži primordijalne ćelije koje su preteče jajnih ćelija i spermatozoida.
Mogu li izrasti u prava bića?
Pored pravnih i etičkih problema povezanih sa upotrebom embriona tokom istraživanja, postavlja se i pitanje da li ove strukture imaju potencijal da prerastu u živo biće. Sintetički embrioni uzgojeni iz ćelija miša su skoro identični prirodnim embrionima. Ali kada su ih naučnici ugradili u materice ženki, one se nisu razvile u životinje.
U aprilu su istraživači u Kini stvorili sintetičke embrione iz ćelija majmuna i implantirali ih u materice odraslih majmuna, od kojih je nekoliko pokazalo rane znake trudnoće, ali nijedan nije nastavio da se razvija duže od nekoliko dana. Stručnjaci za sada ne znaju zašto postoji problem sa daljim razvojem sintetičkih embriona, niti da li je problem tehničke ili biološke prirode.
