Naučnici su, prvi put posle 230 godina, rekonstruisali “živo” lice muzičkog genija Volfganga Amadeusa Mocarta koristeći njegovu lobanju.
Kompozitor je gigant klasične muzike, a njegov izgled je obavijen velom misterije i većina njegovih portreta naslikana je dugo nakon njegove smrti.
Nekoliko njegovih prikaza koji su preživeli iz njegovog života variraju, a neki ga prikazuju kao dete, drugi su nepotpuni, a postoje i treći čija je autentičnost dovedena u pitanje.
Godine 1962, muzikolog Alfred Ajnštajn je napisao: “Nikakvi Mocartovi ostaci na zemlji nisu preživeli osim nekoliko bednih portreta, od kojih ne postoje dva slična.”
Ali sada bi se konačno moglo otkriti lice slavnog klasičnog muzičara, nakon što je lobanja koja mu se pripisuje korišćena da se rekonstruiše njegov lik.
Cicero Moraes, stručnjak u oblasti forenzičke rekonstrukcije lica, rekao je da je za lobanju saznao sasvim slučajno dok je radio na drugom projektu.
“Naš tim više od jedne decenije radi na pristupima lica, povremeno pomaže policijskim forenzičkim timovima i stalno rekonstruiše istorijske ličnosti”, rekao je Cicero.
“Postojale su slike lobanje sa prostornim referencama, tako da se može rekonstruisati. Stanje je bilo dobro, iako donja vilica nije bila uključena i neki zubi su nedostajali. Ali bilo je moguće rekonstruisati ove i povratiti kompletnu lobanju kroz statističke podatake i anatomsku koherentnost. Međunarodni tim je počeo sa virtuelnom rekonstrukcijom lobanje”, dodao je.
Različite tehnike su zatim kombinovane da bi se dobila konačna rekonstrukcija.
Moraes, vodeći autor nove studije, je objasnio: “Koristili smo markere debljine mekog tkiva, što nam je omogućilo da dobijemo predstavu o granicama kože na licu. Takođe smo projektovali neke strukture kao što su nos, uši, usne, itd. Obe su zasnovane na merenjima uzetim od stotina odraslih evropskih pojedinaca, pružajući snažnu osnovu za aproksimaciju.
Na ovaj način bi se stvorilo kompatibilno lice. Nakon što smo uporedili sve podatke, imali smo osnovnu bistu, koja je upotpunjena postavljanjem kose i odeće prema izveštajima tog vremena. Završeno lice je imalo graciozan izgled”.
Misterija Mocartovog izgleda dugo je zbunjivala akademike.
Muzikolog Artur Šuring je 1913. napisao: “Mocart je bio tema više portreta koji nemaju nikakve veze sa njegovim stvarnim izgledom nego bilo koji drugi poznati čovek. Kult posthumne slave nije uhvatio netačniju fizičku sliku nijedne druge poznate ličnosti.”
Moraes je primetio da je najpoznatiji Mocartov portret, Barbare Kraft, naslikan 1819. godine – 28 godina nakon kompozitorove smrti.
Međutim, nova rekonstrukcija se savršeno slagala sa dva sačuvana portreta iz kompozitorovog života.
Jedan je bio nedovršeni portret Džozefa Langea, oko 1783. godine, koji je Mocartova žena, Konstanca, opisala kao “ubedljivo najbolji prikaz njegove ličnosti”.
Druga je bila skica Dore Stok iz 1789. godine.
Međutim, sama lobanja nije bez kontroverzi.
Navodno ju je 10 godina nakon Mocartove smrti pronašao grobar koji se setio lokacije njegovog opskurnog groba u Beču.
B92.
