Prošlo je 20 godina otkako su australijski istraživači napravili prvuinu na svetu posebno razvijenu za prevenciju raka.
Zahvaljujući vakcini protiv humanog papiloma virusa (HPV), Australija je na putu da postane jedna od prvih zemalja na svetu koje će iskoreniti rak grlića materice, piše Science Alert.
Sada su naučnici iz Australije ostvarili još jedan značajan napredak, ovog puta u lečenju raka kože.
Prva personalizovana mRNA vakcina protiv raka pokazala je uspeh u kliničkom ispitivanju faze 3, smanjujući rizik od povratka melanoma ili smrti za 42 odsto u poređenju sa primenom samo standardne imunoterapije.
Rezultati su čak i bolji nego što su naučnici očekivali.
Georgina Long, onkološkinja iz Australijskog instituta za melanom (MIA) i glavna istraživačica međunarodnog ispitivanja, predstavila je rezultate na Kongresu Evropskog udruženja za medicinsku onkologiju 2026. godine.
Očekuje se da će rezultati biti objavljeni u časopisu New England Journal of Medicine.
„Ovi nalazi predstavljaju suštinsku promenu u našem pristupu lečenju raka: korišćenje imunskog sistema na personalizovaniji način kako bi se smanjio rizik od povratka melanoma ili smrti“, kaže Long.
„Ovo nikada ranije nije postignuto u istoriji razvoja lekova protiv raka.“
Robert Vonderhajd, onkolog i budući predsednik Američkog udruženja za istraživanje raka, koji nije učestvovao u ispitivanju, rekao je za The New York Times da se rezultati ovog ispitivanja mogu svrstati među „naša najveća dostignuća“.
Vakcinu mRNA razvile su kompanije Moderna i Merck, a namenjena je sprečavanju ponovne pojave melanoma nakon operacije.
Najpre istraživači analiziraju genetski materijal tumora svakog pacijenta, a zatim utvrđuju po čemu se njegov jedinstveni „otisak“ razlikuje od drugih, zdravih ćelija u organizmu.
Na osnovu tih informacija razvija se vakcina koja praktično stvara personalizovanu poternicu za ćelijama raka, kako bi ih imunski sistem pacijenta prepoznao.
„Vakcina se daje u obliku mRNA, pa sopstvene ćelije organizma prikazuju taj ‘oglas’ imunskom sistemu, tačno mu pokazujući šta treba da traži i napadne“, objašnjava Long.
Lek se primenjuje zajedno sa postojećom imunoterapijom pod nazivom Keytruda (pembrolizumab).
„Rak može da prevari imunski sistem lažnim signalom koji izgleda kao prijateljski pozdrav, zbog čega imunski sistem misli da je ćelija raka normalna“, objašnjava Long.
„Pembrolizumab blokira taj signal, omogućavajući imunskim ćelijama da prepoznaju rak i napadnu ga, ali se isti lek daje svima.“
Čini se da personalizovanje terapije koja se primenjuje uz pembrolizumab poboljšava rezultate lečenja.
U kliničkom ispitivanju faze 3 učestvovalo je više od 1.100 pacijenata na 157 lokacija širom sveta. Rezultati potvrđuju obećavajuće nalaze ispitivanja faze 2, objavljenog 2024. godine.
Kod pacijenata koji su ostali bez znakova raka šest meseci nakon početka lečenja, rizik od povratka melanoma ili smrti bio je smanjen za 58 odsto u poređenju sa primenom samo pembrolizumaba.
Vakcina mRNA još nije dostupna pacijentima u Australiji ni u Sjedinjenim Američkim Državama, ali su rezultati ušli u postupak regulatorne procene.
Taj proces mogao bi da potraje nekoliko godina, u zavisnosti od zemlje.
U Australiji, koja ima jednu od najviših stopa melanoma na svetu, jedna osoba umre od ovog raka svakih šest sati.
Međutim, od primene mRNA tehnologije ne bi mogli da imaju koristi samo pacijenti sa rakom kože.
„Uspeh u lečenju melanoma mogao bi da označi početak suštinske promene u načinu na koji lečimo rak i da pomogne pacijentima da duže ostanu bez bolesti“, kaže Long.
Aleks Menzis, onkolog iz Australijskog instituta za melanom, saglasan je sa njom.
„Nadamo se da bi u bliskoj budućnosti ova terapija mogla ne samo da poboljša ishode lečenja pacijenata sa uznapredovalim melanomom već i da pomogne obolelima od drugih vrsta raka kod kojih postojeće imunoterapije imaju ograničenu efikasnost“, objašnjava Menzis.
To je obećavajuća mogućnost, ali potrebno je još istraživanja.
Nedavno nekoliko randomizovanih kliničkih ispitivanja mRNA vakcina protiv raka debelog creva i rektuma, kao i raka glave i vrata, nije uspelo da pokaže smanjenje rizika od povratka bolesti.
Zbog toga su najnoviji rezultati još značajniji.
„Ispitivanje INTerpath-001 pokazuje da terapija zasnovana na jedinstvenim karakteristikama tumora pojedinačnog pacijenta, u kombinaciji sa imunoterapijom koja blokira kontrolne tačke imunskog sistema, može da poboljša sposobnost imunskog sistema da pronađe i uništi preostale ćelije raka“, kaže Long.
„Kao što je elektronska pošta promenila način na koji komuniciramo, tako bi personalizovana terapija usmerena na neoantigene mogla da promeni način na koji lečimo rak.“
