Ispod ledenog prostranstva Antarktike nalazi se zaboravljeni svet, ostatak vremena u kojem je život bujao u šumama i tekućim rekama na tom danas ledenom kontinentu.
Nalazi se u regionu Vilkes Land na istočnom Antarktiku, koji se graniči sa Indijskim okeanom, pokriva područje slično Belgiji. Novootkriveni pejzaž, isklesan praistorijskim rekama, datira najmanje 14 miliona godina unazad, a verovatno i više od 34 miliona godina.
Ovaj pejzaž je kao snimak prošlosti, kaže Stjuart Džejmison, profesor glaciologije na Univerzitetu Daram zamenik direktora istraživanja. Klima tog prošlog doba i pejzaža nekada se kretala od današnje Patagonije do nečega sličnog tropima. Ovo dodatno potvrđuju dokazi o drevnim palmama pronađenim nedaleko od lokaliteta. Uprkos nekompletnom fosilnom zapisu, Džejmison veruje da je raznolik niz divljih životinja nekada to toplo okruženje nazivao svojim domom.
Ključ za otkrivanje tajni pejzaža skrivenih pod kilometrima leda
Iznad tog drevnog terena, masivni ledeni pokrivač, debljine 2,24 do 4,64 kilometra, prekriva ceo taj prizor. Nil Ros, profesor polarnih nauka na Univerzitetu Njukasl i ko-vođa studije, istakao je zagonetnu prirodu podledenog pejzaža, upoređujući ga sa misterijama površine Marsa. Ključ za otkrivanje njegovih tajni možda leži u bušenju kroz led, vađenju uzoraka jezgra temeljnih sedimenata, tehnika koja je bila uspešna u otkrivanju dokaza sa Grenlanda koji datiraju pre dva miliona godina.
Koristeći satelitske podatke i radar koji prodire u led sa tačke iz vazduha, nova studija otkriva pejzaž koji je izmicao prethodnim istraživanjima. Dok su prethodna istraživanja ukazivala na drevne karakteristike ispod leda, novo istraživanje predstavlja jedinstveno otkriće. Studija je objavljena u časopisu Nature Communications.
Pejzaž je modifikovan raznim procesima pod uticajem reka, tektonike i glacijacije tokom veoma dugog geološkog perioda, objašnjava Ros.
Pogled unazad
Pre oko 34 miliona godina, Antarktik je bio odraz hladnih umerenih prašuma koje se danas mogu videti na Tasmaniji, Novom Zelandu i Patagoniji. Nekada deo superkontinenta Gondvane, koji je obuhvatao Afriku, Južnu Ameriku, Australiju, Indijski potkontinent i Arapsko poluostrvo, Antarktik se postepeno odvajao zbog tektonskih ploča i postao izolovana kopnena masa. Naučnici rekonstruišu priču o toplijoj klimi, sa rekama koje vijugaju ka obali koje su nastale kako su se susedne kopnene mase udaljile. Kako su temperature padale, formirali su se glečeri, urezujući doline u procesu.
Tada se klima značajno ohladila i ledeni pokrivač je rastao, pokrivajući ceo kontinent i poplavio sve glečere koji su postojali ranije. Kada je došlo do ovog porasta leda, uslovi između ledene baze i pejzaža su se promenili i postalo je veoma hladno. Na ovaj način više nije mogao da ošteti naš pejzaž. Umesto toga, pejzaž je očuvan, verovatno 34 miliona godina, objasnio je Džejmison.
