Godine 1972. naučnici sa uglednog univerziteta Massachusetts Institute of Technology (MIT) objavili su studiju pod nazivom The Limits to Growth (Granice rasta).
To je bio rezultat projekta koji je naručio Club of Rome – globalna organizacija koja okuplja naučnike, ekonomiste i političare zabrinute zbog održivosti ekonomskog i demografskog rasta.
Autori studije Donela Medouz, Denis Medouz, Jorgen Randers i Vilijam Behrens III koristili su za to vreme revolucionarni računarski model World3 kako bi simulirali na koji način bi populacija, industrija, potrošnja resursa i zagađenje mogli da rastu i međusobno utiču jedni na druge do 2100. godine.
Studija je pretočena u knjigu Granice rasta, koja je prevedena na 30 jezika i prodata u više od 30 miliona primeraka.
Kolaps sredinom 21. veka
Projekcija je predstavila više scenarija u zavisnosti od toga da li i kako čovečanstvo reaguje na ograničenja rasta.
Najvažniji i najpoznatiji scenario je tzv. business as usual (BAU), odnosno “poslovanje kao do sada”, gde se pretpostavlja da će politike i biznisi nastaviti da funkcionišu kao da se ništa ne dešava. U tom slučaju, ukoliko se eksponencijalni rast potrošnje resursa, industrije i populacije nastavi, između 2030. i 2050. moglo bi doći do naglog kolapsa.
Šta je model World3?
World3, na kojem se bazira studija, je model dinamičkih sistema za računarsku simulaciju međusobnog delovanja pet varijabli: rasta populacije, industrijalizacije, zagađenja, proizvodnje hrane i potrošnje neobnovljivih resursa. Kombinovanjem ovih podataka, naučnici su predvideli da, bez značajnih promena u globalnim politikama i ponašanju, ljudska civilizacija ide ka kolapsu.
Model je kasnije više puta nadograđivan i unapređivan.
Šta je sve studija predvidela?
Studija je identifikovala nekoliko ključnih faktora koji bi mogli dovesti do kolapsa:
- Iscrpljivanje neobnovljivih resursa: Neodrživa potrošnja resursa kao što su fosilna goriva i minerali može dovesti do pada industrijske proizvodnje i ekonomskog rasta.
- Prekomerno zagađenje: Nakupljanje zagađenja, uključujući emisije gasova staklene bašte, može izazvati ozbiljne ekološke probleme, poput klimatskih promena koje negativno utiču na poljoprivredu i zdravlje ljudi.
- Prenaseljenost: Rast populacije povećava potražnju za resursima i uslugama, što opterećuje ekosisteme i infrastrukturu.
- Pad poljoprivredne proizvodnje: Degradacija zemljišta, gubitak biodiverziteta i klimatske promene mogu smanjiti proizvodnju hrane, što može dovesti do nestašica i rasta cena.
Kritike i podsmeh
Iako su autori naglasili da njihova predviđanja nisu proricanja, već upozorenja na moguće pravce razvoja ljudskih sistema, studija je izazvala snažne reakcije. Dok su je neki naučni i politički krugovi shvatili veoma ozbiljno, mnogi mediji, privrednici i ekonomisti su je ismevali, naročito tokom 1970-ih.
Kritičari su tvrdili da su modeli previše pojednostavljeni, da ne uzimaju u obzir ljudsku inovativnost i prilagodljivost i da se oslanjaju na “katastrofičarski” pristup.
Jedan od glasnijih kritičara bio je ekonomista Džulijan Sajmon, koji je tvrdio da su osnovni koncepti studije pogrešni, jer se sama ideja o tome šta je “resurs” menja s vremenom.
Kao primer je naveo drvo, koje je bilo glavni materijal za brodogradnju sve do 1800-ih, kada su brodovi počeli da se prave od gvožđa. Naglasio je da su zabrinutosti zbog nestašice drva postojale još od 1500-ih.
Pozitivne revizije i potvrde studije
Tokom godina i decenija, studija je dobijala i pozitivne reevaluacije i potvrde.
Autori su 1992. objavili ažurirano izdanje pod nazivom Beyond the Limits, u kojem je pokazano da se mnoge prvobitne projekcije ostvaruju.
Godine 2004. objavljeno je još jedno ažuriranje pod nazivom Limits to Growth: The 30-Year Update, koje je pokazalo da stvarni podaci prate najgori scenario – BAU. Donela Medouz i saradnici naglasili su da će, bez velikih promena, do kolapsa doći oko 2040. godine, i da su njegovi znaci već vidljivi.
“Nivo mora porastao je za 10–20 cm od 1900. godine. Većina glečera izvan polarnih regiona se povlači, a površina i debljina arktičkog morskog leda smanjuju se tokom leta. Godine 1998. više od 45% svetske populacije živelo je s prosečnim prihodom od 2 dolara dnevno ili manje. Najbogatijih 20% imalo je 85% globalnog BDP-a. Jaz između bogatih i siromašnih i dalje raste. Godine 2002. UN-ova Organizacija za hranu i poljoprivredu procenila je da je 75% svetskih ribolovnih područja iskorišćeno do granice ili preko nje. Prva globalna procena gubitka zemljišta pokazala je da je 38% – gotovo 1,4 milijarde hektara – korišćenog poljoprivrednog zemljišta degradirano. Pedeset četiri zemlje zabeležile su pad BDP-a po stanovniku između 1990. i 2001. godine.”
Godine 2014. Club of Rome je objavio izveštaj pod vođstvom Uga Bardija koji je takođe potvrdio prethodne nalaze, s posebnim naglaskom na iscrpljivanje resursa i potrebu za tzv. kružnom ekonomijom.
Godine 2020. Gaja Herington, ekonomistkinja i ekspert za održivi razvoj iz američke konsultantske firme KPMG, sprovela je nezavisnu analizu stvarnih podataka i pokazala da su projekcije iz Granica rasta i dalje zapanjujuće tačne, i da svet ide ka BAU scenariju.
Godine 2023. Arjuna Nebel, profesor na Tehničkom univerzitetu u Kelnu i član Instituta za obnovljive izvore energije (CIRE), sa saradnicima je ažurirao parametre modela World3 koristeći empirijske podatke do 2022. Rezultati su pokazali da simulacije i dalje ukazuju na scenario prekoračenja i kolapsa u narednim decenijama, sličan originalnom BAU scenariju.
Konačno, 2024. MIT i LADbible sproveli su nezavisne analize u kojima su najnoviji računarski modeli potvrdili da će, ukoliko ne dođe do velikih promena, kolaps nastupiti oko 2040. godine, sa ozbiljnim ekonomskim i društvenim posledicama.
World3 ipak nije proročanstvo
Vedrana Pribičević, viša predavačica na Zagrebačkoj školi ekonomije i menadžmenta, upozorava da je model deterministički, a ne stohastički, što znači da ne uzima u obzir neizvesnosti, iznenadne šokove i spektar mogućih ishoda.
“Time ipak zanemaruje ključne elemente stvarnog sveta – prilagodljivost, inovacije i tržišne mehanizme”, ističe Pribičević.
“Vilijam Nordhaus, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju za rad na integraciji klimatskih promena u makroekonomsko modeliranje, upozoravao je da World3 previše pojednostavljuje ekonomske procese, isključuje ulogu cena i potcenjuje tehnološki napredak. Za razliku od toga, savremeni stohastički modeli koji se koriste u klimatologiji i ekonomiji omogućuju analizu verovatnoće različitih scenarija. World3 je važan kao upozorenje, ali njegove projekcije ne treba tumačiti kao proročanstva”, poručuje ekonomistkinja.
