Ustanemo ujutro, obučemo se, krenumo na posao, školu. Znamo gde idemo, zašto smo krenuli, radimo stvari “bez po’ mozga”. Možda tako mislimo, ali najznačajniji deo nervnog sistema itekako radi.
Da bi telo bilo pravilno orijentisano, mozak izvodi impresivne proračunske poteze koji prate telo kroz mentalnu mapu našeg okruženja. Do sada, mnogo istraživanja su se fokusirala na “mapiranje”, a malo njih je uspelo da utvrdi kako neurološka veza prati sam pravac.
“Znamo da životinje kao što su ptice, pacovi i slepi miševi imaju neuronski sistem koji ih održavaju na putu, ali znamo iznenađujuće malo o tome kako ljudski mozak upravlja svim ovim”, kaže neuronaučnik Benjamin Grifits.
Kako je teklo istraživanje
U dva odvojena eksperimenta, naučnik i njegove kolege su usmeravala 52 zdrava dobrovoljca da orijentišu glavu i oči na različite načine, dok su pratili moždane signale preko specijalnih kapica. Dalji testovi su sprovedeni na 10 dobrovoljaca a korišćene su i elektrode. Ovo je stručnjacima dalo još bliži pogled na delove mozga koji su se osvetljavali kada su se glava i oči pomerale.
Uzimajući u obzir uticaje na nervno aktiviranje pokreta mišića i senzornog unosa, istraživači su identifikovali regione u delovima zaduženih za memoriju, povezivanje dolaznih informacija i prepoznavanje mesta kako značajno doprinose “neuronskom kompasu”.
Signali u ovim regionima su “poslati” neposredno pre pokreta glave, što sugeriše da oni igraju ključnu ulogu i da su bitni u smislu da ne izgubimo pojam o tome gde se nalazimo u okruženju.
“Izolovanje ovih signala omogućava da se zaista fokusiramo na to kako mozak obrađuje navigacione informacije i kako ovi signali funkcionišu zajedno sa drugim znacima kao što su vizuelni orijentiri”, kaže Grifits.
Sa boljim razumevanjem kako mozak upravlja telima, mogli bismo da sprečimo razna zdravstvena stanja, bolesti. Takođe, nova otkrića su interesantna u kontekstu rastuće zavisnosti od korišćenja tehnologije za orijentaciju, piše Sajens Alert.
RTbalkan.
