Istraživači ispitali uspon i pad 324 države koje su postojale između 2000. godine pre nove ere i 1800. godine nove ere.
Društva i političke strukture, poput ljudi, postaju sve slabiji i krhkiji sa godinama, pokazala je analiza stotine društava kroz istoriju. Nova studija, objavljena u Proceedings of the National Academy of Sciences, daje prvu kvantitativnu podršku teoriji da otpornost država vremenom opada, piše Phys.org.
Okidači za kolaps društva često se proučavaju i mogu biti različiti, od osvajanja i državnih udara do zemljotresa i suša. Međutim, nova studija je pokazala da predmoderne države imale veliki skok rizika od kolapsa tačno dva veka nakon formiranja.
Istraživanje je otkrilo nekoliko mehanizama koji bi mogli da budu krivi za ovaj efekat starenja. Neki od tih mehanizama, poput degradacije životne sredine i rasta ekonomske nejednakosti, i danas su na snazi.
Rizik skače posle prvih 200 godina
“Ljudi postaju značajno krhkiji kako stare. Pokazali smo da se nešto slično dešava sa državama, mada se za države rizik od nestanka izjednačuje kako stare, pa neke od njih mogu da postoje i ceo milenijum. Uzroci njihovog pada popu osvajanja, državnih udara, zemljotresa i suša lako mogu da se primete i privlače pažnju. Međutim, naši rezultati pokazuju da razumevanje šta oblikuje otpornost na takve događaje je jednako važno ako želimo da razumemo dugovečnost država i njihovog kolapsa. Rizik od nestanka države skače nakon prvih 200 godina postojanja, pa je potrebno da nađemo mehanizam koji na to utiče”, navodi se u studiji.
Naučnici navode da je njihovo otkriće tek početak za dalja ispitivanja na temu starenja i propadanja država i uzroka koji do njih dovode.
“Naša otkrića naglašavaju značaj da se shvate unutrašnji procesi koji dovode do propasti država. Imamo naviku da se koncentrišemo na spoljne faktore poput suša ili katastrofa. Da, oni imaju značajnu ulogu, ali su najčešće samo pokretači koji su efikasni ili neefikasni u zavisnosti od unutrašnje dinamike u određenom društvu”, rekao je Tim Koler, spoljni profesor Instituta Santa Fe i Državnog fakulteta Vašingtona.
Kako dolazi do uspona i pada država i velikih sila, dodaju, već dugo je nerešiva enigma za istoričare. U ovom istraživanju naučnici su proučavali ovo pitanje analizirajući dugovečnost 324 države, uključujući tu i 42 imperije.
“Ovaj pristup se obično koristi za proučavanje rizika od smrti kod ostarelih ljudi, ali niko nije imao ideju da pogleda društva na isti način”, rekao je Marten Šefer, glavni autor studije i spoljni profesor Instituta Santa Fe.
Kako navode, kod ljudi se rizik od smrti udvostručuje svakih šest ili sedam godina od rođenja. Kako teče taj proces, veoma mali broj ljudi doživi više od 100 godina. Autori su pokazali da to funkcioniše drugačije kod država. Rizik od propasti naglo skače dva veka posle nastanka, ali se onda smiri i neke države mogu da opstanu mnogo duže od toga.
Sličan način uspona i pada primećen je širom sveta, od evropskih društava preko drevnih civilizacija u Americi do kineskih dinastija.
“Drevne kineske države ili dinastije su imale gornju granicu života od oko 300 godina tokom poslednja dva milenijuma. Ovo znanje iz školskih udžbenika u Kini ima gomilu objašnjenja, ali konsenzus o tome nije postignut. Možda je odgovor u globalnom ritmu ljudske civilizacije – ono što se dešavalo u drevnoj Kini je savršeni odraz koji pokazuje da sva društva stare i postaju ranjiva”, rekao je Či Šu, koautor i istraživač sa Univerziteta Nanking u Kini.
Trenutne pretnje globalnom društvu čine ova otkrića primenjivim i važnim, dodao je Tim Lenton, koautor studije sa Univerziteta u Ekseteru.
“Kako naše društvo ulazi u klimatsku i ekološku krizu za koju smo sami krivi tako raste broj dokaza da postajemo sve manje otporni na sistemske i egzistencijalne pretnje s kojima se suočavamo. Trag nade nudi to što su neka društva u prošlosti uspela da prebrode krize i onda živela mnogo duže, ali morala su drastično da se promene tokom tog procesa – rekao je on.
Kraći životi i drugačija dinamika
Analiza je bila ograničena na period od 2000. godine pre nove ere do 1800. godine nove ere. Kako se dodaje, države nastale nakon 1800. imaju mnogo kraće živote i možda drugačiju dinamiku.
“Ovo istraživanje je mnogo više od akademskog interesa jer ne možemo da budemo sigurni da su moderne države i društva otporni na mehanizme koji su dovodili do uspona i pada država tokom milenijuma. Postoje očigledne stvari u kojima se trenutno globalizovano društvo razlikuje od predmodernih država. Primera radi, današnje države imaju mnogo napredniju tehnologiju, često industrijske ekonomije, a postoje u jednom veoma povezanom globalnom ekonomskom sistemu. Bez obzira na to, čini se mogućim da bi isti mehanizmi koji su dovodili do kraja drevnih država mogli da imaju ulogu i u modernom globalizovanom svetu”, navodi se u studiji.
