“U puno slučajeva su ili krivili žene ili su govorili kako su naivne, glupe i slično”, kaže ova profesorka ja Univerziteta Jejl.
U međuvremenu se u akademskim krugovima na zamrzavanje jajnih ćelija počelo gledati – i još se gleda – kao na proračunat potez žena da produže svoju plodnost pomoću medicinske intervencije “kao da je to nešto što žene rade namerno i planirano u sklopu tog nekakvog feminističkog narativa”, kaže Inhornova.
Taj argument je bio toliko izazovan da se oko njega stvorila početna hipoteza: “Da li je težnja za karijerom i obrazovanjem glavni razlog koji navodi žene da zamrzavaju svoje jajne ćelije?”
Kada je počela da razgovara sa ženama, gotovo istoga trena je postalo jasno da taj globalni trend uzrokuje nešto drugo što je u samo jednoj generaciji od posve nečuvenog postalo, barem u nekim krugovima, sveprisutno.
Jaz u spajanju
Nakon 150 obavljenih intervjua, istraživanje – najveća antropološka studija o tome zašto žene sve češće zamrzavaju svoje jajne ćelije – pokazalo je da je problem u muškarcima, a ne u ženama. Među američkim ispitanicama najveći faktor zbog kojeg su se odlučile na taj potez je nedostatak adekvatnih, obrazovanih muškaraca – problem koji Inhorn u svojoj nadolazećoj knjizi “Majčinstvo na ledu”, naziva “jazom u sparivanju”.
Njeno istraživanje je pokazalo da su žene koje najčešće zamrzavaju svoje jajne ćelije u kasnim tridesetima, uspešne u svome poslu i dobro zarađuju (u SAD-u i Ujedinjenom Kraljevstvu taj postupak ne pokriva zdravstveno osiguranje i prilično je skup) te su uglavnom same, odnosno nemaju partnera.
“Sve one imaju uspešne karijere i traže partnera, ali ne mogu naći nekoga s kim bi zasnovale porodicu.”
To je odraz sve većeg jaza između muškaraca i žena s visokim obrazovanjem. 2019. je u SAD-u bilo 28 posto više žena s visokim obrazovanjem, a uskoro će, pokazuju projekcije, u Americi na svakog visokoobrazovanog muškarca doći dve visokoobrazovane žene. Inhornova kaže kako je to glavni razlog neravnoteže kad je u pitanju pronalazak partnera.
Taj jaz u obrazovanju nije prisutan samo u SAD-u. I u Evropi i Kanadi primiećene su sve veće rodne razlike u obrazovanju.
O “problemu muškaraca kao partnera”, kaže Inhorn, već se neko vreme govori u međunarodnim krugovima o reproduktivnom zdravlju, ali se o tome obično govori u odnosu na siromašnije zemlje.
“Puno se govorilo o problemu muškaraca kao adekvatnih partnera na globalnom jugu, no sada moramo da počnemo da govorimo o problemu muškaraca kao partnera za žene i na globalnom severu.”
Mnoge žene s kojima je Inhornova razgovarala rekle su da žele ravnopravan odnos, što je najčešće značilo pronaći nekoga sa sličnim nivoom obrazovanja. Ali među onima koje nisu imale ništa protiv veze s nekim manje obrazovanim, to se ipak pokazalo kao problem jer su muškarci često bili preplašeni uspehom žena. Neke su žene pribegle tome da na svojim profilima u aplikaciji za upoznavanje smanje nivo svog obrazovanja kako muškarcima ne bi bile odbojne, dok su druge čak angažovale profesionalce da im pomognu oko uređivanja njihovih profila.
“Ponekad bi se muškarci šalili ili vređali žene u vezi s njihovim poslovima ili bi rekli ‘pametnija si od mene, ne mogu da izlazim s tobom‘. To su sve vrlo očiti primeri mizoginije i diskriminacije”, kaže Inhornova.
Razlike u vaspitanju muškaraca i žena
Iako je žene društvo možda uverilo da veruju da mogu imati karijeru, porodicu i ravnopravan odnos, istraživanje je otkrilo da muškarci nisu nužno odgajani na isti način. Žene uključene u studiju kazale su kako muškarcima s kojima su dolazile u kontakt partnerski odnos nije visoko na listi prioriteta – oklevaju da se vežu i nisu spremni na očinstvo.
A bilo je i onih muškaraca koji jednostavno nisu hteli.
“Postoji izraz ‘Petar Pan‘ za muškarce koji nikad neće odrasti. To mogu biti i obrazovani muškarci koji imaju novca, ali žele i dalje da se zabavljaju te ni u svojim 40-ima ili 50-ima ne žele biti partneri.‘
Na osobnom nivou, Inhorn, koja je majka dvoje dece, bi se odlučila za zamrzavanje jajnih ćelija nakon što se razvela u svojim 30-ima da je bilo dostupno, rekla je da je nedostatak napretka u stavovima muškaraca od tada – tragičan.
“Mnogi ljudi s kojima sam išla na postdiplomske studije nisu pronašli partnera ili su završili u brakovima koji nisu baš srećni. No ono što me iznenadilo nakon 30 godina jeste da kod ove generacije žena postoje isti problemi kod pronalaska partnera pa pokušavam da shvatim šta je pošlo po zlu?”
Odgovori se, pokazalo je njeno istraživanje, mogu svrstati u dve kategorije. Jedan je “jaz u spajanju”, a drugi je ono što ona opisuje kao “reproduktivno čekanje” – stanje na koje su žene prisiljene zbog nedostatka odgovarajućih muških partnera.
Od 150 žena koje je intervjuisala, 36 je zamrzlo svoje jajne ćelije iz medicinskih razloga, a ostale su bile zdrave žene koje su to učinile jer nisu imale izbora. Sve žene koje su odabrale da zamrznu jajne ćelije bile su cisrodne, tri žene bile su biseksualne, a 111 heteroseksualne.
Iako za potrebe svoje studije nije intervjuisala muškarce, kaže kako ih ne želi sve prikazati kao bezosjećajne. Naime, u životima žena koje je intervjuisala bilo je i mnogo pozitivnih muškaraca. Ali gotovo uvek, priče žena o zamrzavanju jajnih ćelija bile su zapravo priče o muškarcima, tako da je njena knjiga zapravo “pogled na muškarce kroz oči žena”.
Njena otkrića upućuju na opadanje broja adekvatnih muškaraca, što je sve veći razlog za uzbunu u SAD-u, a sličnim se temama bave i knjiga profesora Skota Galoveja “Adrift” i knjiga profesora Džona Birgera ‘Date-onomics: How Dating Became a Lopsided Numbers Game‘. Inhorn naglašava da to itekako ima ‘štetan učinak na živote žena‘.
Porast zamrzavanja jajnih ćelija, što ženama koje to mogu priuštiti daje nove slobode, događa se usred zastrašujućih ograničenja dostupnosti pobačaja u SAD-u nakon što je Vrhovni sud oborio slučaj ‘Roe protiv Vejdea‘.
Zamrzavanje jajnih ćelija postaće sve češće
Inhornova predviđa da će sa vremenom zamrzavanje jajnih ćelija biti sve češće među ženama u srednjim i kasnim 20-ima koje žele karijeru, ali će problemi s pronalaskom partnera ostati ključni razlog.
Odluka o zamrzavanju puna je poteškoća i nisu u pitanju samo troškovi. U januaru je Observer pisao o pozivima regulatora plodnosti Ujedinjenog Kraljevstva na hitno ažuriranje zakona o zamrzavanju jajnih ćelija jer se sve veći broj žena odlučio da prođe kroz taj invazivni postupak – često bez upozorenja o punoj finansijskoj, emocionalnoj ili fizičkoj ceni.
Klinike su, tvrde stručnjaci, krenule s agresivnim marketinškim taktikama, svesno nagomilavajući dodatne troškove za lečenje koje može koštati desetine hiljada funti, a ne vode dovoljno brige o telesnoj i mentalnoj dobrobiti pacijentkinja.
Vlada je od tada pokrenula konzultacije, koje su završene ranije ovog meseca, a očekuje se da će Agencija za ljudsku oplodnju i embriologiju ovog leta objaviti svoje konačne preporuke, prenosi jutarnji.hr.
U svojoj knjizi Inhornova piše da će smanjivanje jaza između polova biti “kritični politički izazov u desecenijama koja dolaze”. Ali dok društvo ne “popravi muškarce”, zamrzavanje jajnih stanica ostaće najbolja reproduktivna opcija za neudate žene u 30-ima.
U međuvremenu, kaže ona, trebalo bi da se usredsredimo na slavljenje uspeha žena.
“Žene širom sveta zaista rade neverovatne stvari u visokom obrazovanju. Nažalost, loša strana toga je što nekim muškarcima ne ide tako dobro, zbog čega pate i žene.”
