Kako navodi „Politiko“, NATO treba da ubedi zemlje-članice da obezbede vojnike, skupo naoružanje, opremu i municiju. A sve to izaziva uznemirenost kod čitavog niza zemalja zbog istrošenih zaliha naoružanja, u isto vreme kada su Ukrajini potrebni dodatna municija i oružje.„Politiko“ smatra da neće svi saveznici u NATO-u ispuniti svoja obećanja o doprinosu planovima Alijanse.
S tim problemom NATO se u više navrata suočavao u prošlosti, ali stručnjaci smatraju da on može postati hroničan ako se ima u vidu da je ukrajinski sukob daleko od završetka, a da je za popunjavanje zaliha potrebno vreme.Prema podacima bivšeg pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za odbrambeno planiranje Henriha Brausa, prvi ešalon NATO-a može da ima približno 100.000 vojnika, spremnih da se rasporede u roku od deset dana. Pretpostavlja se da oni mogu biti poslati iz Poljske, Norveške i baltičkih zemalja.Drugi ešalon bi morao biti spreman za prebacivanje, na primer, iz Nemačke, u roku od 10 do 30 dana.Ipak, proces bi mogao biti komplikovan, pošto zahteva mnogo ljudi, opreme, priprema i novca.
Pojedine zemlje bi morale da prošire pozive u armiju, druge da povećaju troškove za odbranu.I ne samo to, svako od saveznika u NATO-u morao bi da kupuje više naoružanja, municije i opreme, piše „Politiko“.
Sputnjik.rs
