Kako su naveli, o tim planovima će se odlučivati na samitu Viljnusu u julu.
Cilj je bolja pripremljenost Alijanse za napad i poboljšana logistika.
Po prvi put od Hladnog rata, ažuriraju se planovi o tome kako da se odgovori u slučaju ruskog napada.
“Osnovna razlika između upravljanja krizom i kolektivne odbrane je sledeća: nismo mi ti, nego naš neprijatelj, koji odlučuje kada”, rekao je admiral Rob Bauer, jedan od najviših vojnih zvaničnika NATO-a.
NATO to naziva “regionalnim planovima”, a u sklopu njih će NATO članicama dati smernice.
“Saveznici će tačno znati koje su snage i kapaciteti potrebni, uključujući šta, gde i kada rasporediti”, prokomentirao je Jens Stoltenberg, šef NATO-a, poverljive dokumente.
Time će se formalizovati proces koji je započeo nakon ruske aneksije Krima 2014. godine, kada su zapadni saveznici prvi put poslali borbene jedinice na istok, a Britanija, Kanada i Nemačka preuzele vodeće uloge u tri baltičke države.
Savez, slažu se stručnjaci, više se ne priprema za veliki napad, nego za više manjih, regionalnih kriza, za koje će biti potrebne snage za brzo raspoređivanje.
Na kraju krajeva, karte su značajno drugačije nego u Hladnom ratu, s obzirom na više država članica i pristupanje Finske. Sada je i ta granica značajan deo slagalice, a ranije je glavno potencijalno bojno polje bila Nemačka.
Velika novost je postojanje dronova, hipersoničnog oružja i brza cirkulacija informacija.
Mnogo je izazova – u pripravnost treba staviti 300.000 vojnika, od prethodnih 40.000, a tu je i proizvodnja municije i naoružanja, iscrpljenih ratom u Ukrajini.