Legendarni glumac Petar Božović, kome je uručen Zlatni bor za životno delo, priznanje za bogat opus kojim je obeležio decenije domaćeg filma, pozorišta i televizije, osvrnuo se na svoj odnos prema sceni i publici, priznajući da ne bi voleo da umre na pozornici, ali i na kolege i prijateljstva koja su ga pratila tokom decenija u glumi.
– Mogu da kažem da mi prija. Onako, malo u šali, a malo u istini, čini mi se da je došla prerano. Meni je tek osamdeset, prošlog leta napunio sam osamdeset. Žao mi je… Nije toliko važno šta je bilo, važno je šta je sada, a još važnije kako mi je danas. A danas mi je, skoro nikako. Kad vidim ove ludorije koje rade i to kulturni radnici, a ne plaćenici ili neki drugi, ne mogu da budem miran- rekao je čuveni glumac u intervjuu za medije.
– Shvatio sam da je talenat dar od Boga. Ne da bih se pojavljivao na naslovnim stranama i davao gromoglasne izjave protiv ovoga ili onoga, već da služim. Da služim ljudima. Čovek najviše voli da gleda sebe, ali voli i da se prepozna u tuđim sudbinama, u situacijama koje mu nisu bliske. To ga oslobađa sopstvenih slabosti, grehova ili sujete. U komedijama se to najbolje vidi. Nušić je bio majstor za to. Kada sam primio nagradu koja nosi njegovo ime, rekao sam: “E moj Brano, nisi popravio ovaj narod. Narod je postao još gori. Šta bi ti danas imao posla…” – izjavio je on.
Na pitanje da li glumci odlaze u penziju, Božović je odgovorio:
– Ima onih koji se povuku, ali ja u to ne verujem. Pogledajte film “Do poslednjeg daha”. LJuba Moljac je umro izvodeći svoju monodramu u Hrvatskoj. Bata Stojković bi, verujem, sve dao da je umro na sceni, ali nije – rekao je on i dodao:
-Smrt je neminovnost, svi znamo da moramo da umremo, ali uvek se bunimo protiv toga. Na kraju čovek se pita ima li izlaza i odgovor je: ima. Hristos je vaskrsao. Zato je vera iznad svega. Racionalizam je uništio mnoge stvari, a osećanje je nešto što razum ne može da postigne. Instinkt je jači od pameti. NJegoš je rekao: “Da li je instinkt ili vrhovni vođa?” A zna se ko je vrhovni vođa – Gospod Bog.
Iza sebe imate mnogo festivala na kojima ste bili. Sećate li se neke anegdote?
– Sećam se jedne situacije sa Filmskih susreta u Nišu. Pokojni Josif Tatić i ja smo jedne večeri zaglavili u čuvenoj kafani “Amerikanac”. Bili smo toliko pijani da smo se uspavali u obližnjem parku na klupi. Ujutru nam prilazi jedna gospođa, budi nas i kaže: “Deco, alo, gotova je kisela čorba da se okrepite”. Pa to ni rođena majka ni baba ne rade. Eto koliko su Nišlije gostoprimljivi- zaključio je Božović.
Foto: Petar Milošević/ Novosti
(Informer)
