Italijanski guverner Fabio Paneta poručio je da bi “naoružavanje” evra moglo da našteti njegovoj privlačnosti.
Dodao je da bi to dalo i vetar u leđa konkurentskim valutama, poput kineskog juana.
Njegove opaske, izrečene u Rigi povodom desetogodišnjice uvođenja evra u Letoniji, aludirajući na rasprave o zapleni zamrznute ruske imovine.
Paneta, koji je na toj dužnosti od početka novembra, rekao je da je sukob Rusije i Ukrajine “oštar podsetnik” na strateške koristi za Evropu od evra kao globalne valute.
Pojava alternativa
“Ta moć se mora koristiti mudro. Međunarodni odnosi su do ‘igre koja se ponavlja’: naoružavanje valute neizbežno smanjuje njenu privlačnost i podstiče pojavu alternativa”, rekao je.
Paneta nije izričito pomenuo planove da se Ukrajini preusmeri 210 milijardi evra zamrznutih u evropskim institucijama od uvođenja sankcija Rusiji 2022. Međutim, zvaničnici su rekli da su njegovi komentari dati upravo s tim na umu, piše Fajnenšel tajms, a prenosi Poslovni dnevnik.
Paneta je rekao da je povećana upotreba juana za finansiranje trgovine između Kine i Rusije “poučna u tom smislu” jer je Peking promicao njegovu upotrebu u zemljama koje su pod sankcijama imale teškoća s plaćanjem robe u dolarima i evrima.
Udeo kineske trgovine finansiran u juanu udvostručio se u tri godine, što mu je pomoglo da prestigne evro kao drugu najkorišćeniju valutu u svetskoj trgovini.
Većina ruske imovine ‘zapela’ je u Belgiji gde centralni depozitar hartija od vrednosti Euroclear drži oko 191 milijardu evra. Italija je zamrznula relativno malo sredstava ruske centralne banke.
Brisel radi na planovima da zapleni izvanrednu dobit koju Euroclear ostvaruje na toj imovini i da je prosledi Ukrajini, a očekuje se da će članice početkom sledeće nedelje odobriti nova pravila koja bi izdvajanje tih profita učinila obaveznim, ali da ih ipak neće zapleniti za dobrobit Kijeva.
Pritisak SAD-a
SAD drži oko pet milijardi dolara imovine ruske centralne banke i vrši pritisak na druge zemlje G7 da i same zaplene imovinu. Prema tom planu skeptično je nekoliko članica Unije, uključujući Italiju, Nemačku i Francusku.
One upozoravaju na implikacije zaplene imovine jedne suverene države jer ona, kao takva prema međunarodnom pravu, ima imunitet. Neki zvaničnici su skeptični i oko diranja ‘samo u profit’ od zamrznute imovine.
Evropska centralna banka takođe je upozorila na rizike takvih poteza za stabilnost evra. Bojazan je da bi druge centralne banke (ili vlade) mogle da se povuku iz imovine u evrima zbog straha da bi njihova imovina jednako tako mogla biti zamrznuta ili zaplenjena.
Paneta je rekao da je status rezervne svetske valute omogućio Evrozoni jeftinije zaduživanje, procenjujući da bi uštedu na oko pola postotnog boda kamata, odnosno 0,5 posto BDP-a.
