Objavljen Globalni indeks organizovanog kriminala za 2023. godinu, a alarmantni podaci se odnose na Bosnu i Hercegovinu.
Bosna i Hercegovina je među vodećim državama u svetu po broju legalnog i ilegalnog vatrenog oružja u posedu civila istaknuto je u Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2023. godinu, a visoko je kotirana i kada je reč o drugim oblicima kriminala.
Prema Globalnom indeksu organizovanog kriminala BiH je na osmom mestu u Evropi, a u obrazloženju se navode i drugi brojni problemi. Prema pisanju portala sarajevske N1 televizije, jedan od problema su i istražitelji koji nisu dovoljno edukovani.
U Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2023. godinu, između ostalog, navodi se da “trgovina oružjem u BiH nije efikasno rešena zbog korupcije, nedostatka političke volje i evidentnih veza između političara i kriminalnih grupa”.
“Mi smo već i u ranijim izveštajima navodili da je Bosna i Hercegovina jedna od ključnih tranzitnih zemalja, ali i zemlja porekla nelegalnog oruža i da se na tome mora mnogo više raditi. S druge strane trgovina drogom, videli smo rezultate Skaj aplikacije i videli smo da smo na poziciji u samom krijumčarenju droga, kokaina, iz Južne Amerike, kroz Zapadni Balkan ka Evropi i da imamo tu poveznice koje nisu zanemarive”, kaže Anesa Agić, koordinator Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala za BiH.
Uz činjenicu da su organizovane kriminalne grupe iz BiH povezane sa kriminalcima iz drugih zemalja jugoistočne Evrope, ali i Južne Amerike poražavaće je da se u izveštaju navodi da su u BiH cene na crnom tržištu heroina ostale stabilne zbog niskog nivoa zaplene od organa za provođenje zakona, što je rezultat korupcije i fragmentacije policijskih snaga.
“I to bi moglo ukazivati na to da se možda ne poduzimaju dovoljne istraživačke aktivnosti na otkrivanju te vrste trgovine opojnim drogama u Bosni i Hercegovini. BiH je već duži niz godina tranzitna ruta za protok svih opojnih droga, pogotovo heroina, mada jedan deo ostaje za naše tržište”, kaže Irma Deljkić, doktor kriminalističkih nauka.
Jedan od loših primera je činjenica da u sistematizaciji Granične policije BiH, Državne agencije za istragu i zaštitu, kao i Direkcije za koordinaciju policijskih tela ne piše vrsta stručne spreme za ljude koji rade po kriminalitetu i za policijske službenike uopšte.
Tako da na istragama rade rudarski inženjeri ili vaspitači ili osobe koje se uopšte nisu školovale za tu vrstu posla.
“Verujem u ovom slučaju da postoji neki interes ili je postojao nekada davno da u ovaj sektor može bilo ko. Ali mislim da se sad radi na tome, Kanton Sarajevo je pre par godina rešio tu situaciju i mislim da ćete za par godina primetiti da upravo u ovom kantonu poslove istražitelja, odnosno službenike za sprovođenje zakona obavljaju kriminalisti, kriminolozi, inženjeri sigurnosti ili diplomirani pravnici”, kaže Elmedin Muratbegović, profesor na fakultetu za Kriminalistiku, kriminologiju i bezbednosne studije u Sarajevu.
