Zapadna podrška Kijevu nije išla u korak sa vojnim snabdevanjem Moskve, koja je, zauzvrat, dobila snažnu podršku Severne Koreje i Irana.
Dok ruske snage ulažu velike napore da zauzmu strateški važan i skoro uništen grad Avdivka, ukrajinski vojnici se bore sa hroničnom nestašicom municije, kijevski zvaničnici nastavljaju da mole za još vojne pomoći, a zapadni saveznici zadržavaju isplate, pažljivo izračunavajući koliko takav potez će se isplatiti.u superizbornoj godini.
Prošle nedelje svih 27 lidera EU dogovorilo je dodatni paket podrške Ukrajini u iznosu od 50 milijardi evra. Novac bi Ukrajini trebalo da bude uplaćen do 2027. godine iz evropskog budžeta. Ali Kijev i njegovi zapadni partneri su svesni da će ovaj iznos samo delimično pokriti ogromne ratne troškove. Ukrajini je potrebna stalna podrška SAD da bi osigurala stabilnost i demokratiju. Kijev će samo evropskom finansijskom pomoći teško da popuni ovogodišnji budžetski deficit od 43 milijarde dolara. Prema procenama Svetske banke, dugoročne potrebe Ukrajine za rekonstrukcijom iznose čak 411 milijardi dolara. Ako ostane bez podrške Zapada, Ukrajina bi mogla biti prinuđena da štampa više novca, što bi moglo dovesti do visoke inflacije.
Od početka Putinove invazije, Sjedinjene Države su odobrile 113 milijardi dolara vojne, humanitarne, finansijske i druge pomoći Ukrajini, navodi se u izveštaju Pentagona. Od toga, oko 20 odsto sredstava ide direktno ukrajinskoj vladi u vidu budžetske pomoći, 60 odsto namenjeno je američkim trupama u Evropi i obnavljanju američkog odbrambenog snabdevanja, a preostalih 20 odsto je humanitarna pomoć Ukrajini i druge pogođene zemlje. Ako bolje pogledamo stranu vojnu pomoć Ukrajini, SAD su obezbedile oko 47 milijardi dolara, a slede Nemačka sa oko 17 milijardi evra i Velika Britanija sa oko 7 milijardi evra.
Zapadna podrška Kijevu nije išla ukorak sa vojnim zalihama Moskve, jer je Rusija povećala proizvodnju bespilotnih letelica, popravila nedostatke u svojoj vojnoj industriji i pojačala se snabdevanjem iz Irana i Severne Koreje. Iako Ukrajina pokušava da poveća sopstvenu proizvodnju naoružanja, vojni analitičari Instituta za proučavanje rata ističu da joj je i dalje potrebna američka pomoć. SAD su glavni izvor Ukrajine za velike količine važne vojne opreme, kao što su tenkovi M1 Abrams, oklopni transporteri, napredni sistemi protivvazdušne odbrane kao što je Patriot i sistemi dugog dometa.
Američki zvaničnici su procenili da bi Kijev mogao da popuni kritične praznine u protivvazdušnoj odbrani, ako do marta američki Kongres odobri sporni zakon kojim se, između ostalog, predviđa 60 milijardi dolara za Ukrajinu. Ukrajini je preko potrebna dodatna odbrana u vidu dronova, sistema dugog dometa i skoro tri miliona artiljerijskih granata godišnje. Od predloženih 60 milijardi dolara, oko 11 milijardi bi išlo na nevojnu finansijsku pomoć Kijevu, dok bi ostatak bio iskorišćen za dodatno naoružanje, održavanje vojne opreme i rezervnih delova, finansiranje obuke, razmenu obaveštajnih podataka, deminiranje i obnovu američke vojske zalihe u regionu.
Američki predsednik Džo Bajden odbrojava poslednje dane u kojima će biti moguće pružiti takvu pomoć. U sredu su republikanci u američkom Senatu odbacili višemesečni dogovor o jačanju bezbednosti na američko-meksičkoj granici, koji je povezan sa novim paketom pomoći Ukrajini. Međutim, rekli su da i dalje postoji šansa da odobre pomoć Ukrajini i Izraelu. Republikanski otpor predvodio je bivši američki predsednik Donald Tramp, koji je vršio pritisak na senatore da odbiju svaki kompromis tokom predsedničke kampanje.
Prema gledištu pojedinih analitičara, ukrajinska vojska se neće srušiti preko noći ako prestane dotok američke pomoći u oružju i municiji, ali bi postepeno smanjenje borbene moći bilo neizbežno. Evropske zemlje nemaju skladišta veličine SAD i teško mogu da popune praznine.
„Ukrajina bi mogla efektivno da prebrodi deo ove godine bez dalje američke vojne pomoći“, rekao je za Njujork tajms Majkl Kofman, ekspert za Rusiju iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir u Vašingtonu. Ali vremenom ne bi bilo načina da se obnovi vojska i ona bi počela polako da gubi rat. Nedostatak pomoći doveo bi do veoma loše, veoma negativne putanje rata u drugoj polovini godine.“
S druge strane, nemački kancelar Olaf Šolc uputio se u SAD gde će pokušati da pojača pritisak na Bajdena da usvoji novi paket pomoći Ukrajini. Šolc i Bajden planiraju da se sastanu u petak u Vašingtonu, rekao je izvor Politiku. Ali pitanje je koliko će dvojica lidera zaista insistirati na povećanju pomoći Ukrajini, jer ankete pokazuju da glasači sa obe strane Atlantika sve manje podržavaju ogromna izdvajanja za ratne ciljeve Kijeva. Otprilike polovina republikanaca kaže da SAD “daju previše” Ukrajini, prema istraživanju Pev centra. Slično tome, anketa koju je naručila Fondacija Korber otkriva da oko 38 odsto Nemaca želi da vidi jače nemačko učešće u Ukrajini. Šolc i Bajden će sigurno imati na umu ove brojke kada se sastanu u Beloj kući nekoliko meseci pre evropskih i američkih izbora.
