Gostujući u emisiji „Bez ustručavanja“, Milan Kalinić o porodici govorio je iskreno i bez zadrške, onako kako publika od njega i očekuje. Iako se dotakao različitih tema, najviše pažnje privukli su njegovi stavovi o roditeljstvu, vaspitanju dece i ulozi porodice u vremenu koje donosi sve više izazova.
Govoreći iz ličnog iskustva, ali i kao otac koji pažljivo prati odrastanje svoje dece, Milan Kalinić o porodici izneo je stavove koji su mnoge naveli na razmišljanje.
Kalinić smatra da je uloga roditelja danas važnija nego ikada i da se upravo u porodici postavljaju temelji koji kasnije određuju stabilnost i snagu svakog čovjeka.
– Ne verujem da me je pregazilo vreme pa ja sad razmišljam kao neki “deduskera”, nego ono što je imalo vrednost tada, ja mislim da ima vrednost i sada. Mnoge stvari se menjaju, deca su nam drugačija, mi roditelji smo krivi najviše zbog toga. Mnogo smo im olakšali život, mnogo smo ih ušuškali. Zahvaljujući društvenim mrežama stekli su pogrešnu sliku o svetu, misle da je to realnost. Sad im se podrazumeva da svi treba da imaju, da svi treba da putuju, da svi treba da voze kola zato što im se to servira. Zato je uloga roditelja važnija nego ikad, a roditelji nažalost ili nemaju vremena ili ne znaju, ili ono što je najgore, neće, mrzi ih.
– Više nego ikad je potrebno da se svake sekunde svog života bavite svojom decom i zato često to pominjem, zato što mi je fascinantan podatak, sad ne znam da li je tačan, ali jedan američki naučnik je ispitivajući to i dokazao, da je ova zed generacija prva generacija u čovečanstvu koja je nazadnija od prethodne. Uvek je svaka generacija bila naprednija od prošle. Ne znam da li je to tačno, ali vrlo moguće da je tako. Ima ono „Teška vremena rađaju jake ljude, jaki ljudi prave laka vremena, laka vremena prave slabe ljude“. Mislim da smo sada došli do toga da su bila neka laka vremena i da sada stasavaju slabi ljudi i da nas teška vremena tek čekaju.
Milan Kalinić o porodici – Sve ide iz kuće
Govoreći o najvažnijim vrednostima koje roditelji treba da prenesu svojoj deci, Milan je posebno naglasio koliko je važno izgraditi čvrst temelj koji će ih voditi kroz život, bez obzira na spoljne uticaje.
– Suština je da sve ide iz porodice i da ništa ne može da te poljulja ako su ti koreni čvrsto usađeni. Ako sam ja svojoj deci čvrsto usadio neke korene, ako su oni duboko zašli u zemlju, ako sam ih ja zalivao i oni postali čvrsti i jaki, to drvo, ta moja stabljika zvana moje dete, ne može da se pomeri odatle.
– Čvrsti koren i jak, ne može nikakva ulica, nikakvo loše društvo… mogu ti vetrovi koji postoje da ih njišu, ali oni su tu. Ako korene nisi napravio jake i usadio u porodici, ta stabljika ode. Onda kažeš: „E vidi, društvo…“ Ma nije društvo, samo zato što ga ti nisi prvo dobro zalivao, zasadio, usadio, očvrsnuo da ne može ništa da ga poremeti. Zato kažem da sve ide iz porodice i da sve te priče, nije kao nekad, to su sve alibi priče roditelja koji nisu uspeli, negde pogrešili, dete im krenulo stranputicom… Nisi se, druže, bavio svojim detetom.
Da i sam prolazi kroz svakodnevne roditeljske izazove, Milan ne krije, pa je iskreno govorio i o odnosu sa svojim sinom.
– Moj sin ima 15 godina, dobra duša, ali napravi neke nestašluke, zove razredni i ja sa njim obavim ozbiljne razgovore i on mi kaže: „Tata, ne znam šta mi je, sledeći put ako ovako nešto uradim, isprebijaj me“… Vidi, shvatio je i ja kažem: „Završio sam moj posao, to je to.“
