Od antibiotika, preko mikrobilogije do “pokretljivosti” gena, mnoga naučna otkrića su promenila svet i poboljšala živote ljudi. Ruski naučnici su izdvojili određene ideje i projekte svojih kolega koji su oblikovali čovečanstvo – i evo koji su to.
Dostignuća ruskih naučnika kroz istoriju zauzimaju posebno mesto u razvoju svetske nauke, a njihov doprinos čovečanstvu je nemerljiv. Nauka u Rusiji je ostavila dubok trag u razumevanju sveta oko nas, a grupa vodećih naučnika Moskovskog fizičko-tehničkog instituta (MFTI) izdvojila je otkrića koja smatraju najznačajnijim u istoriji čovečanstva.
Početak ere antibiotika
Nijedno otkriće nije spaslo toliko ljudskih života kao otkriće penicilina, do kog je došao Aleksandar Fleming. To se dogodilo 1928. godine, označilo je početak ere antibiotika i postalo je jedan od najznačajnijih događaja u istoriji medicine. Ljudi su prestali da umiru od lakših infekcija, a slika smrtnosti i očekivanog životnog veka se korenito promenila, smatra Aleksandar Melerzanov, kandidat medicinskih nauka, zamenik izvršnog direktora Instituta za biofiziku budućnosti.
Ideji pranja ruku smejali su se čak i lekari
Sredinom 19. veka mađarski lekar Ignac Zemelvajs predložio je nešto što je tada zvučalo neverovatno – da lekari peru ruke pre operacija. Danas to deluje očigledno, ali u to vreme ova ideja izazvala je podsmeh i oštro odbacivanje u medicinskoj zajednici. On je ostao bez posla i bio izložen progonu. Ipak, upravo iz njegove ideje kasnije su nastale savremena mikrobna teorija bolesti, kao i principi asepse i antisepse. Danas je teško i zamisliti koliko je ljudi preživelo zahvaljujući ovom, naizgled jednostavnom, otkriću, ističe Timur Černov, naučni saradnik, a piše Komsomoljska pravda.
Darvin, Mendel i DNK
Kada je reč o biologiji, teško je izdvojiti samo jedno ključno otkriće. Postoji nekoliko fundamentalnih ideja koje su oblikovale naše razumevanje života na Zemlji.
Prva je teorija prirodne selekcije Čarlsa Darvina. Ona pokazuje da je za objašnjenje raznovrsnosti života dovoljno postojanje promenljivosti i selekcije. Darvin se smatra uzorom prirodnjaka, obišao je svet u vreme kada su takva putovanja bila daleko teža nego danas.
Drugo veliko dostignuće su ogledi Gregora Mendela, koji su postavili genetiku kao naučnu disciplinu. On je proučavanje nasleđivanja postavio na čvrste naučne temelje i pokazao kako se biološki eksperimenti pravilno sprovode. Zadivljujuće je da je monah iz malog, tada gotovo nepoznatog grada Brna, vođen čistom znatiželjom, uspeo da tako duboko pronikne u mehanizme naslednosti.
Treći ključni proboj predstavlja model strukture DNK koji su predložili Votson i Krik. Pokazano je kako atomi, povezani na određen način, grade molekul koji je materijalni nosilac genetičke informacije i time otkrio suštinu naslednosti.
Na kraju, posebno mesto zauzimaju istraživanja Barbare Mek-Klintok, koja su pokazala da geni mogu da “skaču”. Ako genom zamislimo kao knjigu sa tekstom DNK i numerisanim stranicama, ispostavlja se da pojedine rečenice ili čak čitave stranice mogu da menjaju svoje mesto, pojavljujući se na drugom mestu u “knjizi”, pa čak i umnožavajući se.
Pokretljivost gena i genoma leži u osnovi mnogih krupnih evolutivnih događaja, nastanka novih tipova i klasa organizama. Prisustvo velikog broja virusnih sekvenci u ljudskom genomu takođe je povezano sa ovakvim genima.
Sve ove uvide i dostignuća biologije navodi Konstantin Severovinov, doktor bioloških nauka.
Ruski naučnici takođe ističu brojna druga otkrića koja su duboko uticala na čovečanstvo i svakodnevni život – kao što je selotejp. Takođe, značajna su i fundamentalna otkrića u fizici, poput elektromagnetne indukcije Mihajla Faradeja, koja je omogućila razvoj savremenih tehnologija, i promenljivog struje, čije je otkriće 19. veka postavilo osnovu za prenos električne energije i izgradnju civilizacije kakvu danas poznajemo. Dalje se izdvajaju zakoni Keplera, Galileja i Njutna, koji su prvi dali kvantitativno opisano kretanje objekata, od pada jabuke do kretanja planeta, čime je stvorena savremena mehanika.
RTbalkan.
