Postoje trendovi koji nateraju ljude da promene način na koji se hrane
Oči su nekad veće od želuca, pa u restoranima često pri napadu gladi naručimo veliku količinu hrane koju na kraju ne možemo da pojedemo. Kod kuće ostatke lako pretvorimo u sutrašnji ručak, ali u restoranima oni vrlo često završe u kanti. Da bi sprečili bacanje hrane, restorani širom sveta smišljaju neobična i kreativna rešenja. Od kazni za pretrpane tanjire do javnih frižidera, a mi vam sada donosimo najzanimljivije trendove koji menjaju način na koji se hranimo.
Koncept “food sharing”
Umesto da svako naručuje svoje jelo, na sto se stavlja nekoliko različitih jela koja svi gosti dele. Na ovaj način smanjuje se rizik da će neko naručiti previše ili ostaviti pola porcije pa se smanjuje i količina otpada, ali i povećava interakcija između gostiju. Prvenstveno se ovaj koncept koristio isključivo u domaćinstvima, a korene vuče iz Kine i Indije. Šta više, neka jela iz ovih zemalja i osmišljena su da se jedu na taj način.
Međutim, kako se svet suočava s problemom bacanja hrane, pojedini restorani odlučili su da uvedu ovaj trend. Među njima je i poznata Noma iz Kopenhagena, gde već gotovo 15 godina neguju ovaj običaj.
“All you can eat” s penalima
Ovaj koncept se u našim krajevima naziva švedskim stolom, ali postoji razlika. Pravilo je jednostavno: platite određeni iznos i svako uzima koliko hrane želi. Ali sve što je na tanjiru morate i pojesti. U slučaju da ostane hrane, stiže dodatna naplata. Ova strategija nastoji da sprečiti da oči budu gladnije od trbuha i da podstakne goste da uzmu onoliko koliko im stvarno treba.
Jedan od primera dolazi iz Engleske. Pub The Star Inn naplaćuje 2,40 funti (2,78 evra) po tanjiru u slučaju da ostane viška hrane. Premda se restoran suočio s mnogobrojnim kritikama zbog toga, vlasnik je rekao da neće odustati jer je glavni cilj smanjiti bacanje hrane.
Kazne za bacanje hrane
Kina se godinama suočavala s velikim problemom bacanja hrane. Rezultati su u jednom trenutku pokazali da se samo u Pekingu i Šangaju godišnje baci oko 18 miliona tona hrane.
Zato su vlasti odlučile da nešto preduzmu – uveli su zakon koji restoranima dopušta da naplate naknadu gostima koji ostave previše hrane. S druge strane, restorani koji navode goste da naruče više nego što im je potrebno, s ciljem dodatne zarade, takođe mogu biti kažnjeni. Isto važi za restorane koji sami bacaju velike količine hrane.
Zakon se pokazao vrlo učinkovitim jer, osim što je uticao na ponašanje ugostitelja i potrošača, učinio je bacanje hrane društveno neprihvatljivim i sramotnim.
“Zero waste” obroci
Ovo načelo podrazumeva praksu u kojoj se u celom procesu od nabavke do posluživanja nastoji izbeći stvaranje otpada. Hrana se nabavlja direktno od proizvođača, a ostaci hrane kompostiraju se u vlastitom komposteru u restoranu.
Prvi restoran koji se odlučio na ovaj korak je Silo iz Londona. Nakon otvaranja 2014. postao je prvi restoran koji nema kante za smeće. Nadalje, vlasnik restorana objašnjava kako ambalažu vraćaju dobavljačima ili recikliraju, staklo pretvaraju u posuđe, plastiku u dekorativne predmete, a fermentacijom od ostataka stvaraju nove sastojke.
Javni frižideri
U nekim gradovima u Švajcarskoj postavljeni su tzv. javni frižideri ili “food shelves”. Funkcionišu tako da građani i restorani tamo ostavljaju višak hrane, naročito one blizu isteka roka trajanja, a svi zainteresovani mogu je besplatno uzeti.
Najčešće je reč o voću, povrću, hlebu i drugim osnovnim namirnicama, pa ponuda varira iz dana u dan. Zbog sigurnosti zabranjeni su zamrznuti proizvodi, otvorene posude, pripremljeni obroci i alkohol. Restorani i prodavcii hrane moraju garantovati da je donirana hrana sigurna, a švajcarski zakon dopušta konzumaciju zatvorenih proizvoda i do godinu dana nakon isteka preporučenog roka. Inicijativa smanjuje bacanje hrane i pomaže onima kojima je najpotrebnije.
Nažalost, većina ovih aktivnosti još nije zaživela u našem regionu, a brojevi potvrđuju da su itekako potrebne. Kada su brojke u pitanju, dokazuje se da se jako puno hrane baca.
