Električni automobili zamenjuju milione barela nafte dnevno – kraj naftne industrije je na vidiku i bez Trampove pomoći.
Amerika je upravo učinila uslugu industriji fosilnih goriva usvajanjem Trampovog takozvanog “Velikog prelepog zakona”, koji je prošao i Predstavnički dom i Senat. Ali to ne treba shvatiti kao prekretnicu u globalnoj tranziciji ka čistom transportu.
Vizija budućnosti putovanja bez emisije štetnih gasova nije ugrožena – naprotiv, ona je i dalje živa. Uprkos najnovijem udarcu EV tržištu u Vašingtonu, svet je i dalje čvrsto na putu ka masovnijem usvajanju električnih vozila, piše InsideEVs.
Za početak, novi Trampov zakon ukida savezne poreske olakšice za programe čiste energije poput solarne i vetroenergije, ali i za električna vozila – i to ranije nego što je planirano.
Istovremeno, zakon uvodi poreske olakšice za naftne i gasne kompanije, pokrivajući troškove bušenja i razvoja.
Američke kompanije sada mogu slobodno ispuštati metan – izuzetno štetan gas koji doprinosi globalnom zagrevanju – u atmosferu, i to još deset godina, jer je ukinuta kazna za emisiju metana uvedena u vreme administracije Džoa Bajdena.
Zvuči loše – i jeste. Klimatski stručnjaci i ekolozi upozoravaju da bi ovaj zakon mogao ozbiljno da ugrozi kvalitet vazduha, javno zdravlje i dodatno ubrza globalno zagrevanje.
Ipak, prema istraživanju koje je objavila firma BloombergNEF u svom izveštaju “Electric Vehicle Outlook 2025”, postoji razlog za optimizam: očekuje se da će električna vozila i dalje zamenjivati milione barela sirove nafte godišnje.
Čak i ako američko usporavanje rezultira sa 14 miliona manje prodatih električnih vozila na globalnom nivou do 2030. godine, globalni prelazak ka čistijoj energiji će se nastaviti, tvrde analitičari iz BNEF-a.
Zapravo, iako su naftaši ove nedelje proslavili pobedu u SAD-u, prognoze za dugoročno poslovanje naftne industrije nisu sjajne.
Ova “pobeda” doneće im samo kratkoročne koristi. Na duži rok, potrošnja nafte će znatno pasti, dok će prodaja električnih automobila rasti, naročito uz pojavu novih, naprednijih modela.
Prema BNEF-ovom scenariju ekonomskog prelaska, prvi milion barela nafte dnevno koji je “zamenjen” električnim vozilima dogodio se još 2018. godine.
Vlasnici EV-a prestali su da posećuju benzinske pumpe, što znači da su naftne kompanije izgubile stalne kupce. A istraživanja pokazuju da se većina ljudi koji pređu na EV više ne vraća vozilima sa SUS motorima.
Trebalo je još šest godina da se “zameni” naredni milion barela goriva dnevno – do 2024. svet je već “štedeo” dva miliona barela goriva svakog dana zahvaljujući električnim vozilima.
Poređenja radi, to je gotovo identično količini koju Južna Koreja potroši u jednom danu.
Do kraja ove decenije, očekuje se da će EV dnevno “štedeti” više od pet miliona barela goriva. Da stavimo to u kontekst: SAD su 2023. trošile oko 20 miliona barela nafte dnevno, prema podacima Američke administracije za energetiku.
Da su programi čiste energije opstali, taj broj bi opadao još brže. Međutim, sa Evropom i Kinom koje prednjače u tranziciji ka električnoj mobilnosti, SAD će zaostajati.
Ova projekcija pada potražnje za naftom znači da su i najveći svetski proizvođači nafte svesni uticaja EV.
Kako je Business Insider napisao 2023, Big Oil planira da postane Big EV. Naftni giganti već sada ulažu milijarde u infrastrukturu za punjenje i u vađenje litijuma – ključnog materijala za baterije.
Chevron je u junu objavio da je kupio 125.000 hektara zemljišta u Teksasu i Arkanzasu za vađenje litijuma.
BP masovno kupuje opremu za punjenje od Tesle i kompanije Alpitronic.
Shell Recharge, odeljenje naftne kompanije Shell, već ulaže u stanice za punjenje električnih automobila širom sveta – 2023. otvorili su svoju najveću punionicu u Šenženu sa čak 258 brzih punjača na jednoj lokaciji.
Globalni zamah ka električnim automobilima i drugim oblicima čiste energije znači da će pad potrošnje nafte nastaviti da raste – i to bez vođstva Sjedinjenih Američkih Država.
Iako u Vašingtonu trenutno slave naftnu renesansu, dugoročna sudbina te industrije je praktično zapečaćena.
