Rafael Nadal polako prebira po sećanjima iz veoma bogate karijere, njihov veoma važan segment je rivalstvo sa preostalom dvojicom članova velike trojke.
– Nedavno sam ponovo video onaj pasing Novaka Đokovića iz finala Australijan opena i pomislio, još me boli i da ga vidm – kaže Španac za „Dok tok podkast“.
Bilo je to 2012, u najdužem finalu bilo kog gren slema svih vremena. Trajalo je skoro šest časova. Novak ga je dobio sa 5:7, 6:4, 6:2, 6:7 (5:7), 7:5.
– Taj udarac je praktično rešio meč – dodaje Nadal i objašnjava.- Ova etapa mog života je gotova. Imam fenomenalna sećanja, ali ja više ne razmišljam kao teniser. Kada vidim slike ili snimke u muzeju u mojoj akademiji, postanem emotivan, ali to poglavlje je gotovo.
Iako nije otišao u penziju kao najbolji svih vremena, kaže da mu nije žao:
– To je sada prošlost, ali pozitivna prošlost. Imao sam mnogo bolju karijeru nego sam ikada mogao da sanjam. Najgori su bili periodi povreda.
Veliko rivalstvo sa Đokovićem i Federerom sada ima drugu dimenziju.
– Kada vidim Rodžera ili Novaka, obradujem se. Sa Federerom redovno razgovaram telefonom. Dok igraš, uvek postoji određena rezervisanost prema suparnicima, ali sada je sve mnogo prirodnije. Gledam mečeve i detalje sa turnira. Retko ceo meč, osim ako me baš mnogo interesuje. Ako igraju Karlos Alkaras ili Janik Siner, njih volim da vidim. Takođe pratim razvoj Rafe Hodara koji je veoma mnogo napredovao u ovoj godini.
Sebe je ocenio ovakvim rečima:
– Više sam bio takmičar nego pobednik. Naravno da sam bio i pobednik, jer da nisam to bio, ne bih sve ovo postigao. Ali ono što sam zaista znao bilo je kako da se takmičim. Uvek sam nalazio način da se adaptiram, da budem kompetitivan, čak i kada sam imao fizičke probleme. Bolelo me da gubim, ali sam to prihvatao kada sam se dobro borio. Najviše me je bolelo kada to nisam mogao.
Sportklub.rs
