Ali to spajanje nikako nije bezazleno. Danas je bežični internet prisutan svuda, u gotovo svim ugostiteljskim objektima, čak i u kafićima i restoranima u kojima često boravite. Dok čitate novine telefonom i ispijate prvu jutarnju kafu u baru – haker vas možda”posmatra”.
Hoteli mogu biti “opasni”, iako se prijava na Internet čini sigurnom i bezbednom. Mnoge kompanije koje se bave ovom temom, kao što su Kaspersky ili SensePost, već godinama ističu da javni Wi-Fi predstavlja “veliki sigurnosni rizik”.
Ako mislite da je otmeni hotel sigurniji od lokalnog motela – varate se. Hakeri neretko prave lažne bežične mreže, koje imaju slično ime kao hotelski wi-fi, a uglavnom pikiraju mjesta koja su posećena i popularna. Onda čekaju da “žrtva upadne u zamku”, tj. da se uloguje.
Nakon što se osoba poveže na taj internet, hakeri lako instaliraju softvere kreirane da naprave štetu i viruse, koji će im u skorije vreme dati pristup svim podacima “žrtve”. U tu zamku ne upadaju samo gosti hotela ili šopingholičari, već i veliki broj zaposlenih koji rade na daljinu.
Gradska mreža
Ako planirate da se povežete na internet u obližnjem šoping molu, obratite pažnju na ime mreže. Na infopultu, koji se nalazi u svakom ovakvom objektu, saznajte tačno ime – kako se ne biste povezali na nečiji pametni telefon ili hakerski laptop. Kada izvršavate neke transakcije, preporuka je da to radite kod kuće ili preko mobilnog interneta, a isto važi za unošenje važnih šifri ili pristupanje značajnim profilima na mreži.
Mimo svega ovoga, treba da obratite pažnju i na gradski Wi-Fi, koji se nalazi na određenim mjestima (park, trg…) ili u, recimo, prevozu. Tu svakako internet nije brz i obično pravi probleme, pa samim tim ništa ne gubite. Ako je besplatna gradska mreža spora, to znači da je na nju spojeno previše korisnika ili da je ruter preuzeo haker, što je u svakom slučaju gori scenario.
B92.
