Na Bliskom istoku postoji resurs koji je, paradoksalno, još važniji od nafte i gasa – pitka voda.
Voda važnija od nafte
- Zaliv zavisi od desalinizacije za pitku vodu
- Oko 100 miliona ljudi koristi desalinisanu vodu
- Stručnjaci upozoravaju na mogući novi ratni cilj
- Napadi na vodnu infrastrukturu postaju sve češći
Dok rat između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela eskalira, stručnjaci upozoravaju da bi upravo voda mogla postati jedna od najosjetljivijih tačaka regiona.
Stanovnici zemalja Persijskog zaliva sve češće izražavaju zabrinutost da bi desalinizacione fabrike – postrojenja koja morsku vodu pretvaraju u pitku – mogle postati meta napada.
„Na kraju krajeva, živimo u pustinji. Nafta i gas pokreću ekonomiju, ali voda je osnova našeg opstanka“, rekla je jedna stanovnica Ujedinjenih Arapskih Emirata za CNN.
Region zavisan od desalinizacije
Zemlje Persijskog zaliva gotovo da nemaju prirodne izvore slatke vode.
Zbog toga su razvile ogromnu mrežu desalinizacionih postrojenja koja morsku vodu pretvaraju u vodu za piće uklanjanjem soli i minerala.
U nekim državama zavisnost od ovog sistema je gotovo potpuna:
Kuvajt i Oman dobijaju oko 90 odsto pitke vode desalinizacijom
Bahrein oko 85 odsto
Saudijska Arabija oko 70 odsto
Veliki gradovi poput Dubaija, Abu Dabija, Dohe, Kuvajta i Džede gotovo u potpunosti zavise od desalinisane vode.
Ova tehnologija omogućila je da u pustinjskim zemljama nastanu moderni gradovi, golf tereni, vodeni parkovi i čak skijaške dvorane.
Ali ona je istovremeno i velika ranjivost regiona.
Strah da voda postane meta rata
Zabrinutost je dodatno porasla nakon nedavnih napada na infrastrukturu u regionu.
Bahreinske vlasti saopštile su da je iranski dron oštetio jedno desalinizaciono postrojenje, iako snabdijevanje vodom nije prekinuto.
Istovremeno je Iran optužio SAD da su pogodile desalinizacionu fabriku na ostrvu Kešm, što je Vašington negirao.
Stručnjaci upozoravaju da bi takvi napadi mogli predstavljati opasnu eskalaciju.
„Koordinisan napad na desalinizacione fabrike bio bi gotovo nezamisliva eskalacija“, rekao je Majkl Kristofer Lou (Michael Christopher Low), direktor Centra za Bliski istok na Univerzitetu Juta.
Prema procjenama, stotine desalinizacionih postrojenja u regionu snabdijevaju pitkom vodom oko 100 miliona ljudi.
„Kraljevstva slane vode“
Zahvaljujući energiji iz nafte i gasa, zemlje Zaliva postale su globalni lideri u proizvodnji pitke vode iz mora.
Lou ih naziva „kraljevstvima slane vode“.
Proces desalinizacije je tehnološki kompleksan i izuzetno skup. Voda se dobija zagrijavanjem morske vode ili potiskivanjem kroz posebne membrane pod visokim pritiskom kako bi se uklonila so.
Ekonomije regiona, ali i svakodnevni život stanovništva, danas su snažno vezani za bezbjednost tih postrojenja.
„Ekonomija, pa čak i kratkoročni opstanak stanovništva, u velikoj mjeri zavise od njihove sigurnosti“, rekao je ekonomista Nader Habibi (Nader Habibi) sa Univerziteta Brandeis.
Voda kao oružje
Napadi na civilnu infrastrukturu, uključujući vodne sisteme, zabranjeni su međunarodnim pravom.
Ipak, posljednjih godina takvi napadi postaju sve češći.
Rusija je tokom rata u Ukrajini izvela više od 100 napada na vodnu infrastrukturu, dok su vodovodni sistemi u Gazi takođe pretrpjeli velika oštećenja.
„Voda je nažalost postala dio arsenala ratovanja“, kaže Marva Daudi (Marwa Daoudy), profesorka međunarodnih odnosa na Univerzitetu Džordžtaun.
Ranljivost infrastrukture
Desalinizaciona postrojenja često su izgrađena u blizini drugih ključnih objekata, poput elektrana i luka.
Zbog toga postoji opasnost da budu oštećena i u indirektnim napadima.
Ranije ove godine zabilježena su oštećenja desalinizacionih postrojenja u Fudžeiri u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i u Dohi u Kataru, nakon napada na obližnju infrastrukturu.
Postoji i dodatni strah od sajber napada na vodne sisteme.
Američke vlasti su 2023. godine saopštile da su iranski hakeri izveli napade na vodnu infrastrukturu u više američkih saveznih država.
Posljedice bi mogle biti ogromne
Iako zemlje Zaliva imaju određene rezerve vode, prekid rada velikih postrojenja mogao bi izazvati ozbiljne probleme.
U najblažem scenariju vlasti bi morale uvesti ograničenja potrošnje – zatvaranje bazena i vodenih parkova ili smanjenje potrošnje vode u industriji.
U težem scenariju, velike metropole poput Rijada, Abu Dabija ili Dubaija mogle bi ostati bez stabilnog snabdijevanja vodom.
„Gubitak takvih postrojenja vrlo lako može postati egzistencijalni problem“, upozorava Zane Swanson (Zejn Svanson) iz Centra za strateške i međunarodne studije.
Opasnost veća od nafte
Američka Centralna obavještajna agencija (CIA) još je 2010. godine zaključila da bi prekid rada desalinizacionih postrojenja u Zalivu imao ozbiljnije posljedice nego gubitak bilo koje druge industrije ili resursa.
Drugim riječima – voda bi mogla biti strateški važnija od nafte.
Stručnjaci upozoravaju da bi koordinisan napad na ovu infrastrukturu predstavljao prelazak crvene linije.
„To bi bilo kao posezanje za nuklearnim oružjem“, rekao je Lou i dodao:
„Političke i psihološke posljedice takvog poteza bile bi ogromne.“
