Pa šta onda da radimo kad na poslu imamo 100 obaveza odjednom?
Došli smo na posao, skuvali kafu, polako krećemo u radni dan. Počeli smo sa prvim video pozivom i dok pričamo, čitamo mejl, a krajičkom oka primećujemo da su nam stigle nove notifikacije i alarm za podsećanje na sledeći sastanak već zvoni. U međuvremenu, kolega pita kako u tabelama da popuni raspored za odmor, pomažemo mi. Shvatamo da već u prvom satu radimo 100 na sat i 100 poslova. Šta ono sad treba da uradimo, pitamo se i primećujemo da ni prvi zadatak nismo počeli da radimo. Zvuči poznato, jel da?
“Naše istraživanje pokazuje da kada prekinemo rad, potrebno je 25 minuta i 26 sekundi da se vratimo na prvobitnu radnu sferu ili projekat”, kaže dr Glorija Mark, profesorka informatike.
Multitasking je sposobnost koju mnoge kompanije traže i hvale među kolegama. U oglasima za posao se podrazumeva, ali nauka kaže da od rada na više frontova u isto vreme nema ništa: “Sa izuzetkom nekoliko retkih pojedinaca, ne postoji takva stvar kao što je multitasking. Osim ako jedan od zadataka nije automatski, kao što je žvakanje ili hodanje, ne možete raditi dve stvari u isto vreme”, kaže dr Glorija i dodaje: “Ne možete čitati imejl i biti na video sastanku. Kada se fokusirate na jednu stvar, gubite drugu. Tada se brzo prebacuje pažnju između zadataka što je u korelaciji sa stresom”.
Sa obavljanjem više poslova u isto vreme, krvni pritisak raste, otkucaji srca se ubrzavaju i stres pokazuju negativne ishode, kao što su umor, greške i manja produktivnost, piše Si-En-En.
Ne postoji način da se osoba potpuno odvoji od tehnologije u današnjem svetu, pa šta možemo da uradimo povodom toga?
“Za postizanje fokusa potrebno je da vodite računa o tome kako koristite tehnologiju, što je zastrašujuće ako uzmete u obzir da prosečan čovek provede najmanje 10 sati dnevno pred ekranima”, kaže dr. Stručnjaci predlažu da aplikacije sklonimo sa radne površine, zatim da ostavimo telefon u torbi ili drugoj sobi dok nešto radimo, kao i da napravimo pauzu:
“Ako nešto morate da pročitate više od jednom ili ako se reči jednostavno ne registruju, vreme je da se zaustavite i prošetate”, rekla je.
Ko je “zaslužan” za ove situacije
Doktorka kaže da krivce možemo da potražimo u tehnologiji, društvenim mrežama, tabletima, telefonima, televiziji. Ali, prema njenom mišljenju glavni krivac je imejl: “Za mene je elektornska pošta verovatno najgora jer je postala simbol posla. Naše istraživanje je otkrilo direktnu korelaciju između imejla i više stresa – u ispitivanju smo nekim radnicima ukinuli mejlove na jednu radnu nedelju. Otkrili smo da su postali znatno manje pod stresom i da su mogli da se fokusiraju znatno duže”, priča doktorka.
RTbalkan.
