VLADIMIR Putin verovatno uživa u ovom trenutku.
Ne samo da je ruski predsednik ućutkao Minhensku bezbednosnu konferenciju vestima o smrti svog glavnog političkog rivala Alekseja Navaljnog, već je postigao i dobro odmeren uspeh na bojnom polju kada su njegove trupe konačno zauzele Avdijevku u istočnoj Ukrajini tokom vikenda .
Prema rečima jednog učesnika Minhenske konferencije, raspoloženje na skupu zapadnih bezbednosnih i diplomatskih elita bilo je mračno. „Postoji osećaj hitnosti bez osećaja za akciju“, rekao je za Politiko Jan Tehau, nemački direktor istraživačkog centra Evroazija. „Situacija je veoma čudna“, dodao je on.
Situacija nikada nije izgledala opasnije za Kijev
Dve godine nakon Putinove invazije na Ukrajinu, situacija nikada nije izgledala opasnije za Kijev, ali ni za njegove susede duž zapadne granice Rusije.
Američki republikanci, po nalogu bivšeg predsednika Donalda Trampa, blokiraju isporuke oružja Ukrajini. Nakon zauzimanja Bahmuta i Avdijevke, ruske trupe sada pokušavaju da ojačaju svoju prednost u pravcu Marinke, Robotina, Kremine i Bahmuta, navode vojni posmatrači. Evropski lideri, uprkos tome što su postali glavni materijalni nosioci Ukrajine, ne uspevaju da popune prazninu u vojnim zalihama koju su ostavile SAD.
U međuvremenu, Putin pojačava svoju kampanju zastrašivanja Zapada. U intervjuu bivšem voditelju Foks njuza Takerom Karlsonom, ruski lider je više desetina puta pomenuo Poljsku, stavljajući članicu NATO-a direktno u svoju viziju Velike Rusije, a zamenik ruskog premijera počeo je da preti norveškom rukovodstvu ostrva Svalbard u Arktičkom okeanu.
Lideri zemalja najbližih Rusiji spremaju se za mogući rat. Visoki švedski zvaničnik odbrane rekao je svojim sunarodnicima u januaru da se “mentalno pripreme” za rat, a ministri odbrane Danske i Estonije upozorili su ranije ovog meseca da će Rusija verovatno početi da testira posvećenost NATO-a članu 5 u narednih pet godina.
“Ono što vidimo na bojnom polju je zastrašujuće”
Zvaničnik NATO-a je za Politiko rekao da unutar alijanse preovladava stav da Ukrajina „nije na ivici kolapsa” i da su „tmurne najave preuveličane”. Ali analitičari koji prate situaciju na ratištu nisu toliko uvereni. „Ono što čujemo je zastrašujuće“, rekao je visoki zvaničnik evropske vlade u januaru. „Rizik od ruskog prodora je stvaran. Ne shvatamo ga dovoljno ozbiljno“, dodao je on.
Možda je prerano govoriti da će Zapad izgubiti rat u Ukrajini, ali sve je jasnije da bi mogao, piše Politiko. Dok Kijev i njegovi saveznici razmišljaju o zastrašujućoj listi mogućnosti za narednu godinu, uključujući pritisak ruskih saveznika Irana i Kine da izazovu Treći svetski rat, vredi zastati na trenutak da se zapitamo: Kako smo stigli ovde?
Prema rečima diplomata, bezbednosnih zvaničnika i stručnjaka sa obe strane Atlantika koji su razgovarali za Politiko, deo odgovora na ovo pitanje leži u činjenici da je odgovor Zapada na aktivnosti Rusije diktiran, bar delimično, strahom od nuklearnog sukoba, a ne proaktivne strategije za pomoć Ukrajini da odbaci osvajače.
„Sve je počelo na početku rata kada su nemački kancelar Olaf Šolc i administracija predsednika Džoa Bajdena pristali na ovaj postepeni pristup naoružavanju Ukrajine i sankcionisanju Rusiji“, rekao je jedan visoki diplomata EU koji je želeo da ostane anoniman.
„Neke vlade su tvrdile: „Moramo da upotrebimo punu snagu našeg kapaciteta za odvraćanje protiv Rusije. Ali argument koji smo čuli zauzvrat je bio: ‘Ne, ne želimo'“, dodao je on. U administraciji Bajdena i Šolca postojao je strah od mogućnosti nuklearnog sukoba“, nastavio je diplomata. „Taj strah je u početku bio veoma jak. To je oblikovalo reakciju sveta“, kaže on.
Nuklearne pretnje
„Znamo da je Putin rekao bivšem britanskom premijeru Borisu Džonsonu da može da napadne svoju zemlju u roku od pet minuta“, rekao je Hanter Kristi, viši naučni saradnik na Finskom institutu za međunarodne poslove. „Ako je to uradio Džonsonu, sasvim je moguće da je to uradio Bajdenu“, rekao je Tečau i dodao: „Postojale su prilično dobro obaveštene spekulacije o direktnoj nuklearnoj pretnji Šolcu“.
„Ovde postoji očigledan obrazac“, rekao je Hanter Kristi. „Videli smo to sa tenkovima. Videli smo to sa avionima. Videli smo to sa upozorenjima o tome kako se HIMARS može koristiti. Postoji opsesivna pažnja na detalje, upozorenja o tome kako se ovo oružje može upotrebiti iako se neka od razmatranja su vojno apsurdna. Ono što ova opsesija krije jeste strah od izazivanja neke eskalirajuće reakcije. To je razumljivo – niko ne želi nuklearni rat”, dodao je on.
Skoro dve godine kasnije, Berlin i Vašington i dalje slede istu agendu, osim što je sada diskusija usredsređena na rakete dugog dometa koje bi pomogle Ukrajini da poremeti ruske linije snabdevanja, posebno američke ATACMS i nemačke krstareće rakete Taurus.
Sve dok Navaljni navodno nije umro, dok je hodao po sibirskom zatvoru, Šolc je odbijao da pošalje rakete Taurus.
Smrt Navaljnog se mnogo promenila
Čini se da je smrt Navaljnog promenila računicu. Mediji u Nemačkoj i SAD sada izveštavaju da se Bajden i Šolc spremaju da Ukrajini predaju rakete Taurus i ATACMS. Slične rasprave su u toku o korišćenju ruske zamrznute imovine za pomoć Ukrajini — trenutno na čekanju zbog protivljenja Nemačke i Belgije.
Neki ljudi žive u iluziji da je ograničena podrška Ukrajini dovoljna da zadrži Rusiju na odstojanju i da situacija ne predstavlja stvarnu opasnost za EU“, rekao je Virginijus Sinkevičijus, evropski komesar iz Litvanije. „Ali mislim da je to apsolutno pogrešno. Sam rat, i kao humanitarna katastrofa i kao bezbednosni problem, veoma je problematičan za EU“, dodaje on.
„Ne postoji strategija“, rekao je treći evropski diplomata. “Stvari se jednostavno dešavaju. Lako je kasnije reći da je postojala strategija, sve je to bio deo plana. Ali to nikada nije bio slučaj”, dodao je on. Četvrti diplomata se složio. “Postoje slogani – ‘Sve dok je potrebno’, ‘Rusija ne može da pobedi’, takve stvari. Ali šta išta od toga zaista znači? To su stvari koje ljudi govore. Važno je šta rade”, kaže on.
Zapad menja svoje ciljeve
U govoru na Minhenskoj konferenciji, Šolc je nagovestio da Zapad tiho redefiniše svoje ratne ciljeve u Ukrajini. Umesto da kaže „Ukrajina će pobediti“ ili „Rusija mora da napusti Ukrajinu“, nemačka kancelarka tvrdi da Putinu ne treba dozvoliti da diktira uslove mira u Ukrajini. “Neće biti diktiranog mira. Ukrajina ga neće prihvatiti, a nećemo ni mi”, rekao je Šolc.
“Ovo je definitivno mekše od ‘Ukrajina ne može da izgubi'”, rekao je Tečau. „A to u osnovi znači cementiranje statusa kvo“, zaključuje on.
Možda je prerano reći da će Zapad izgubiti rat u Ukrajini, ali postaje sve jasnije da bi mogao, piše Politiko.
Sada Kijev i njegovi saveznici razmišljaju o jezivom popisu mogućnosti za nadolazeću godinu, uključujući pritisak ruskih saveznika Irana i Kine da izazovu treći svetski rat.
