Uoči druge godišnjice od početka rata u Ukrajini, borbe i dalje traju. Moskva govori o uspesima na frontu, Kijev o teškoj situaciji bez vojne pomoći Zapada. Nemački Bundestag je odbio zahteve da se Ukrajini isporuče krstareće rakete “taurus” i oružje dugog dometa. Vladimir Putin je leteo na najvećem supersoničnom avionu na svetu. Kako je građanima, proveravaju reporteri RTS-a – Jelena Terzić u Kijevu i Biljana Radulović u Moskvi.
Slika dve godine rata u Ukrajini vidljiva je i daleko od linija fronta, na zapadu zemlje. U Užgorodu, na vojnom groblju poginulih, od 24. feburara 2022. godine preovlađuju sveže humke.
Veronika i Vasil, umetnici, u ratu volonteri, posećuju grob bliskog prijatelja.
Taras Hajduk bio je istoričar, imao je 33 godine, mobilisan je na samom početku rata.
“Njegov grob bio je jedan od prvih, sada je teško izbrojati ih, svaki put kada dođemo zateknemo nova grobna mesta stradalih vojnika iz Užgoroda. U poslednje vreme češće odlazimo na sahrane, nego na rođendane prijatelja”, kaže Veronika Viterec, volonterka iz Užgoroda.
Gotovo hiljadu kilometara od Zakarpatja, advokat Vitalij Kuzmenko je vojsci dobrovoljno pristupio kada su se pre gotovo dve godine u predgrađima Kijeva vodile odlučujuće borbe za glavni grad Ukrajine. Od kada se na proleće 2022. godine ruska vojska povukla, služi na južnom frontu.
“Na početku rata, dobrovoljci su se masovno prijavljivali, dopunjavali redovnu vojsku. Kasnije tokom rata, zbog brojnih gubitaka i ranjenih, neophodna je popuna jedinica na frontu. Sa druge strane, moramo da povećamo broj vojnih snaga, jer je sve više ruskih trupa u Ukrajini”, kaže Kuzmenko.
Nejasno je, međutim, koliko je novih vojnika Ukrajini potrebno. General Zalužni, pre nego što je smenjen sa pozcije glavnokomandujućeg, tražio je predsedniku Ukrajine do pola miliona novih snaga.
Previše, po uverenju Zelenskog. U proceduri ukrajinske Rade je zakon o mobilizaciji – predviđa nižu granicu za stupanje u vojsku sa 25 godina. Trebalo bi i da reguliše otpust sa fronta.
“Što pre zakon bude usvojen, to će pre oni koji su na frontu od početka rata konačno moći da predahnu. Moj suprug i moj otac su do kraja godine bili u Bahmutu, a trenutno su u pravcu Avdejevke”, kaže advokat Ljudmila Kormuš.
Ruske snage ne bi zauzele Avdejevku da su municija i oružje zapadnih partnera Ukrajine stizali na vreme, kažu u ministarstvu odbrane. Sada očekuju intenzivne napade ruskih snaga na nekoliko frontova. Ipak, ima i tumačenja da većih pomeranja neće biti.
“Mislim da će biti teško za Rusiju da zauzimanje Avdejevke pretvori u strateški dobitak, jer linija fronta pokazuje znake da će biti stabilna. Očekujem još jednu godinu nerešenog sukoba. U svakom slučaju, budućnost ovog konflikta neće se odlučivati na ratištu, već na političkom terenu. Po mom mišljenju, najvažniji događaj će biti američki predsednički izbori koji će pokazati budući smer ovog rata”, kaže Mikola Kapitonjenko, profesor međunarodnih odnosa.
I dok u Kijevu očekuju šta će biti sa američkim paketom pomoći Ukrajini, nedostaci ljudstva i oružja, i zamor ratom – slika su druge godišnjice napada Rusije na Ukrajinu.
Ciljevi Rusije ostaju isti
Uoči druge godišnjice sukoba u Ukrajini, ciljevi Rusije ostaju isti, denacifikacija, demilitarizacija Kijeva, zaštita građana u Donbasu.
Rat u Izraelu, međutim, promenio je globalne okolnosti, pa i poziciju Rusije u svetu, pre svega u medijima, ocenjuju ruski analitičari.
“Tokom prve godine specijalne vojne operacije ruske diplomate i govornici su ometani i dvorane su bile prazne kada oni govore, ali sada prisustvuju događajima i povratili su ulogu u međunarodnoj sferi. Izraelska operacija u Gazi odigrala je ulogu za ruski uticaj na polju medija”, kaže Polina Sokolovna sa Primakov instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose.
Uticaj na položaj Rusije gotovo izvesno imaće i predstojeći američki predsednički izbori.
“Bez obzira na to ko pobedi, Bajden, Tramp ili neko treći, to će stvoriti veliki jaz u društvu na više nivoa i razoračaranje. Istraživanja pokazuju da je većina populacije nezadovoljna s oba kandidata, jer ne mogu da rešavaju internu krizu”, kaže Maksim Sučkov sa Moskovskog državnog instituta međunarodnih odnosa (MGIMO).
Prema njegovim rečima, postoji i strah u Rusiji da će koristiti takozvani ruski faktor u lokalnoj politici, što će dodatno otežati rusko-američke odnose.
Ulazak Finske i Švedske u NATO u Moskvi nije iznenađenje. Stručnjaci to vide kao strah baltičkih država, pre svega Poljske koji se prelio u Evropsku uniju i NATO, a oseća u Skandinaviji.
“Ali sada i članstvo nije dovoljno, dalja militarizacija, ne samo u smislu jačanja vojske, već je to postalo deo nacionalne agende. Mi to vidimo i na Balkanu, situacija sa nabavkama oružja je velika, veća nego prethodnih nekoliko godina i sve to nas vodi na sećanje na situaciju koju smo imali u Prvom svetskom ratu, kada se svaka zemlja pripremala za globalni rat”, kaže Polina Sokolovna.
“Sada postoji utisak u Moskvi da su ove dve zemlje zamenile svoj neutralni status sa nekim novim prilikama, ali konačno, mislim da će to biti gore za njihovu sopstvenu bezbednost, nema straha od većeg sukoba u Moskvi, ali bih rekao da je prisutno razočaranje”, kaže Maksim Sučkov.
Mostovi komunikacije između Evropske unije i Rusije, ocenjuju u Moskvi, imaju veze i sa neodgovarajućim odnosom Unije prema globalnim promenama. Poništavajući ruski uticaj postaju zavisni od SAD i to, kako objašnjavaju analitičari, pre svega po pitanju energenata i vojne zaštite.
