– Monfis, Monfis, Monfis! – urlao je „Artur Eš“, kao da je fenomenalni Francuz osvojio titulu. Ali nije bilo tako. Nije pobedio na terenu, ali jeste u srcima navijača.
Zauvek je otišao u tenisku legendu, bar kada su u pitanju najveći turniri. Jedan od najatraktivnijih igrača u istoriji tri dana posle 40. rođendana, napravio je još jedan džinovski korak ka penziji.
– Želim svima da se zahvalim, bilo je ovo dugo putovanje – rekao je Monfis posle poraza od duplo mlađeg Lernera Tijena sa 6:3, 6:4, 6:3. – Prvi put sam ovde došao kao junior 2003.
I baš tada je doživeo prvo razočaranje od srpskih tenisera koji će – tako je sudbina htela – obeležiti njegovu karijeru. Te godine je u Njujork stigao kao osvajač sva tri prethodna juniorska gren slema i samo trijumf na Flašing Medouzu mu je nedostajao da postane tek drugi u istoriji koji je u ovoj konkurenciji osvojio sve. Posle Stefana Edberga.
Izvor: sportklub
