Pre nego što mu je ugrađen moždani implantat, iz Neuralinka su upozorili Nolanda Arboa na potencijalnu opasnost od hakovanja.
Nakon što je Maskova kompanija Neuralink ugradila prvi implantat u mozak paralizovane osobe, neki od komentara na internetu bili su da je ovo prvi korak prema pretvaranju ljudi u kiborge i da bi neko mogao da hakuje takve čipove, a time i mozak osoba u koje je ugrađen. Takav scenario, kako je to u nedavnom intervjuu s Džoom Roganom objasnio Noland Arbo, zaista je moguć.
Arbo je pre više godina doživeo nesreću na ronjenju, nakon koje je ostao paralizovan ispod ramena, a kada je čuo da Neuralink traži dobrovoljce za testiranje čipa u mozgu, odlučio je da se prijavi i postao je prvi pacijent s ugrađenim Neuralinkovim čipom. Prema onome što smo do sada videli, on je oduševljen i zahvalan na prilici koji je je dobio od Maskove kompanije, jer mu je značajno poboljšala život. Iako nije sve bilo idealno pa su tokom postupka naišli na različite izazove, zahvaljujući moždanom implantatu veličine novčića koji se postavlja u lobanju, on igra šah na računaru, komunicira s ljudima putem platforme X, dopisuje se putem imejlova, koristi Instagram, igra fantasy sportove, čita stripove, uči japanski jezik itd. Sve to ne bi mogao bez ovog čipa i tehnologije koja mu pomaže u upravljanju kursorom miša na računaru.
Ovaj čip očitava i simulira aktivnost neurona u mozgu koje zatim bežično šalje računarima. Čim je nešto povezano s računarima i internetom, postavlja se pitanje hakovanja. Na pitanje je li moguće hakovati Neuralinkov čip implementiran u mozak, Arbao je odgovorio: “Kratki odgovor je – da”. Na tu mogućnost upozorili su ga iz Maskove kompanije pre ugradnje čipa, ali on se previše ne zamara time i nije zabrinut.
S obzirom na to da se radi o uređaju implementiranom u mozak koji očitava moždane signale, to bi u neku ruku mogla da bude i neka vrsta hakovanja mozga. U tom slučaju hakeri bi dobili pristup određenim podacima koji se iz čipa šalju Neuralinku poput moždanih signala, ali nije jasno kako bi takvi podaci u osnovi izgledali i šta bi neko mogao da uradi s njima. Takođe, u tom slučaju hakeri bi mogli da preuzmu kontrolu nad kursorom miša kojim on upravlja svojim mislima, mogli bi da pristupe njegovim porukama i mailovima na računaru itd.
Dok je u podkastu Rogan govorio o potencijalnom scenariju u kojem bi ljudi postali kiborzi, Arbo kaže da, bar u ovom trenutku, hakovanje njegovog moždanog implantata ne bi imalo neki učinak.
Ali treba potrebno je situaciju gledati na duge staze. Mask i ekipa iz Neuralinka veruju u potencijal njihovog čipa koji bi mogao da pomogne ljudima koji pate od šizofrenije i autizma, a pitanje je da li će jednom ova tehnologija postati toliko napredna da će ljudi ugrađivati čipove s kojima bi unapredili i poboljšali svoje mozgove. Ako takva tehnologija zaista postane mejnstrim i sve više ljudi se odluči na takav oblik moždanih implantata, tada bi zaista trebalo da se zabrinemo oko hakovanja, smatraju na Business Insideru.
