Korisno je da znate
Gvožđe, vitamini C, A, B2, B5 i K, magnezijum, silicijum, bakar, cink, fosfor, mangan, kalijum, kalcijum, neki su od razloga zbog kojih se kopriva koristi u narodnoj medicini od antičkih vremena. Drevni Egipćani primenjivali su koprivu za lečenje artritisa i bolova u donjem delu leđa, dok su rimski vojnici koprivom trljali telo kako bi se zagrejali.
Njen naziv „Urtica dioica“, potiče od latinske reči uro, „goreti“, jer dodir s koprivom izaziva osećaj pečenja, žarenja. Listovi koprive izazivaju pojavu svraba, crvenila i otoka na koži. Prerađena kopriva, osušena, zamrznuta ili kuvana može se bezbedno konzumirati.
Borac protiv slobodnih radikala i infekcija
Listovi i koren koprive saže vredne materije koje imaju antioksidativno svojstvo i štite ćelije od uticaja slobodnih radikala, koji su krivci za mnoge bolesti i ubrzano starenje organizma. Upotrebom koprive možemo sprečiti nastanak upalnih procesa i infekcije. Neke studije potvrđuju da primena krema od koprive ili konzumiranje koprive može ublažiti simptome artritisa.
Pacijenti su čak mogli da umanje doze antiinflamatornih lekova, posle primene ovih suplemenata. Ova istraživanja nisu još dovoljno merodavna, kako bi stručnjaci mogli da preporuče koprivu kao način lečenja.
Može ublažiti simptome uvećane prostate i polenske groznice
Skoro polovina muškaraca starijih od 50 godina ima uvećanu prostatu ili benignu hiperplaziju prostate, koja je praćena nekada bolovima prilikom mokrenja. Neke studije rađene na životinjama otkrivaju da kopriva može sprečiti pretvaranje testosterona u dihidrotestosteron – snažniji oblik testosterona i tako zaustaviti uvećanje prostate.
Polenska groznica manifestuje se upalom nosne sluzokože, a smatra se da je kopriva prirodni lek. Laboratorijska ispitivanja pokazuju da ekstrakti koprive mogu blokadom histamina inhibirati upalu usled sezonskih alergija. Potrebno je više dodatnih istraživanja koja bi mogla da potvrde ovo dejstvo koprive.
Snižava krvni pritisak i šećer
Kopriva je se u narodnoj medicini koristi i kao lek za hipertenziju. Može stimulisati proizvodnju azotnog oksida, koji opušta i širi mišice krvnih sudova. Neka jedinjenja koprive deluju i kao blokatori kalcijumovih kanala i umiruju snažne kontrakcije. Uticaj koprive na krvni pritisak kod ljudi još nije do kraja jasan, stručnjaci navode da su potrebne dodatne studije pre bilo kakvih zvaničnih preporuka.
Studije rađene na ljudima i životinjama navode da kopriva može sniziti nivo šećera u krvi. Veruje se da kopriva može oponašati delovanje insulina. U studiji na humanoj populaciji, koja je trajala tri meseca zabeleženi su značajno niži nivoi šećerana u krvi, posle primene 500 mg ekstrakta koprive tri puta dnevno. Potrebno je više ispitivanja kako bi lekari mogli da preporuče koprivu za ovu namenu.
Prirodni diuretik
Upotrebom koprive organizam se oslobađa viška tečnosti i soli i tako reguliše krvni pritisak. Veruje se da kreme od koprive mogu uticati na brže zarastanje rana od opekotina.
Priprema
Listovi koprive mogu se koristiti kao dodatak supama i čorbama. Postoje i čajevi, tinkture i kreme od koprive.
Zbog histamina koji se nalazi u bodljama koprive preporučuje se kratko blanširanje pre pripreme. Kopriva se može koristiti i kao nadev za pite, može se dodati varivu od spanaća, raštana. Dobro se slaže se sa mlečnim proizvodima, koštunjavim voćem, limunovim sokom.
Alo.rs
